Лалић: Трговска гора није само еколошко, већ и безбједносно питање (ВИДЕО)
Лалић сматра да налази истраживања у раду "Еколошка неправда у спору око локације прекограничног радиоактивног отпада: Импликације по друштвену одрживост у пограничним заједницама БиХ", који је објављен у међународном научном часопису "Одрживост", могу бити од значаја као подршка институцијама БиХ, као и правним и експертским тимовима.
Истраживање је засновано на одговорима 375 становника из осам пограничних општина, по четири из Републике Српске и Федерације БиХ и на три кључне димензије еколошке неправде – дистрибуцији, партиципацији и признању.
Испитивано је како грађани виде расподјелу користи и штете, колико могу да учествују у доношењу одлука и у којој мјери се уважавају њихови интереси, потребе и очекивања.
- Кључни налази су да постоји изузетно висок ниво неслагања са тим пројектом - рекао је Лалић, наводећи да испитаници све три димензије првенствено перципирају као еколошку неправду и сматрају да немају могућност да значајно утичу на процес одлучивања.
Према његовим ријечима, посебност случаја Трговске горе јесте у томе што се пројекат планира у једној држави, док се највећи дио потенцијалних штетних посљедица очекује на другој страни границе.
- Становништво у БиХ нема могућности да утиче на одлуке које се доносе у Републици Хрватској - истакао је Лалић, додајући да формални механизми, попут учешћа кроз процедуре предвиђене Еспо конвенцијом и студију утицаја, не значе нужно и стварни утицај локалног становништва на коначну одлуку.
Истраживање је показало и снажан осјећај неравномјерне расподјеле користи и ризика. Док би, према перцепцији испитаника, Хрватска имала економску корист од збрињавања радиоактивног отпада, становништво у БиХ би било изложено потенцијалним ризицима, без одговарајуће користи.
Лалић сматра да резултати истраживања могу имати значај и за даље институционално дјеловање БиХ, јер представљају емпиријски документоване ставове локалног становништва, прикупљене методолошки и представљене у међународном научном раду. Такви подаци, како је рекао, могу бити корисни у политичком дијалогу, комуникацији са међународним организацијама, али и евентуалним судским поступцима пред међународним институцијама.
- Ми смо као научни радници учинили оно што можемо – да ухватимо глас локалних заједница, тих људи који се суочавају са пријетњама које су по њих егзистенцијалног карактера, и да их представимо међународној научној јавности - рекао је Лалић.
Он је нагласио да Трговска гора за њега није само правно или еколошко питање, већ и безбједносно питање, са потенцијално дугорочним посљедицама за становништво у сливу ријеке Уне.
У истраживању су, осим истраживача из Бањалуке, Сарајева, Београда и Новог Града, учествовали и студенти Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци, који су помагали у прикупљању података на терену.
Лалић је најавио да ће се истраживања о Трговској гори наставити, уз проучавање и других димензија овог вишедеценијског проблема.