Деценија од референдума о Дану Републике - подсјетник на обавезу заштите и очувања Српске (ВИДЕО)
Гласало је више од 677.000 грађана Републике Српске. Био је то изнуђени одговор на спорну одлуку тадашњег Уставног суда БиХ који је, на основу апелације Бакира Изетбеговића, прегласавањем прогласио "неуставним, обиљежавање 9. јануара, као Дана Републике".
Грађани су одговорили - 99,81 одсто изашлих, потврдио је историјске факте и неприкосновену потребу да се Дан Републике и даље прославља 9. јануара. То достојанствено чини и посљедњу деценију, као и године прије тога. Деценија од референдума је подсјетник на обавезу заштите и очувања Републике Српске и њених обиљежја и надлежности.
У јеку ратних дејстава, у два наврата српски народ је референдумом, јединствено спријечио парчање мирнодопски успостављене Републике Српске, одбацујући Венс-Овенов и план тзв. Контакт групе. У миру 2016. морао је поново да дигне свој глас. И као завјет и историјски алманах да сачува дан настанка, Уставом и међународним споразумом нормиране и границама омеђене, Републике Српске. И рођендан самозаштите и слободе. А утркивали су се разни, домаћи и страни квазипромотери демократије и људских права у њиховом оспоравању Унутар граница Републике Српске тај 25. септембар није имао алтернативу. Баш као што је није било ни 9. јануара 1992.
Достојанствено, да заштите отаџбину и да прослављају њен рођендан када и како они то желе, а не када им то други наметну политичким манифестима, стали су грађани на пут скрнављењу Српске једнако јединствено као и сви српски посланици у скупштинским клупама, када су изгласавали одлуку о расписивању референдума и законску базу засновану на уставним правима и демократским нормама.
- Оно што је нама било најбитније је да добијемо потврду да и у будућности још више, још јаче и још грандиозније славимо 9. јануар као дан слободе и као Дан Републике Српске. Он ће се славити и у будућности. И оно што је битно да смо тада показали једну демократску зрелост - каже бивши члан Комисије за спровођење референдума Милан Петковић.
Али Републиком Српском, хронично оптерећено, политичко Сарајево и њему услужно правосуђе није мировало. Навикло на политичке, а не правне процесе, формирало је лакрдију од кривичног предмета. Мјесецима су чланови референдумске Комисије позивани у Тужилаштво и испитивани, у покушају да се конструише било какав основ за оптужницу. Узалуд! Уз десету годишњицу, предсједник Републике и тадашњи предсједник референдумске Комисије Синиша Каран подсјећа да Српска има уставни глас својих институција, а када за то постоји основ и потреба и непосредан глас свог народа.
- Република Српска је показала да је кадра да организује и изнесе референдум. Њени грађани показали су да су спремни да својим гласом бране оно што сматрају неодвојивим од њеног имена и постојања. То је насљеђе 25. септембра 2016. године - наглашава Каран.
Подсјећа на обавезу да Српска чува своје уставне надлежности и јача институције. Исти задатак имепартив је и за предсједника Владе Српске Саву Минића.
- Никада не треба заборавити колико је битно одржати уставни капацитет и надлежности Републике Српске и наравно радити на томе да се врате оне које имамо Дејтонским споразумом, а које су временом укидане и умањиване - каже Минић.
Захваљујући универзалном ставу грађана, рођендан Републике Српске нису успјели да укину ни разни изабрани и неизабрани високи представници нити њихови послушници у Уставном суду. И због тога је 25. септембар један од најзначајнијих датума у новијој политичкој историји Српске.
- Одлука грађана Републике Српске и поштовање те одлуке свих ових 10 година упркос разним опструкцијама, укључујући и нове одлуке из политичког Сарајева, врло јасно говори гдје живи суверенитет и да он припада народу Републике Српске - истиче правник Огњен Тадић.
И тога би требало да буду свјесни сви. Па и сарајевски "јуришници" који се сваке године, уочи 9. јануара, изнова активирају. Али на путу им стоји бедем, синхронизовано армиран животима синова, браће и очева и референдумским гласом њихових потомака и сродника.