Калужа: Српска се позицонирала као поуздан партнер
Осврћући се на активности српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић у Њујорку током засједања Генералне скупштине УН, укључујући њено присуство пријему који је организовао предсједник САД Доналд Трамп, Калужа је рекао да су сусрети са међународним званичницима значајнији за изградњу односа од самих говора у међународним институцијама.
- Међусобно повјерење које се стекне између партнера највећи је облик сарадње, а Жељка Цвијановић је стекла велико повјерење институција унутар САД и Трампове администрације - навео је Калужа.
Он је истакао да се то не односи само на Цвијановићеву, већ и на институције и актуелно руководство Републике Српске, које су се позиционирале као поуздан партнер.
- Поуздан партнер значи саговорник са којим се може договарати, који разумије нове геополитичке односе и спреман је да разговара равноправно. То је највећи успјех институција Републике Српске што су се успјеле позиционирати као институције од повјерења према највишим свјетским званичницима - нагласио је Калужа.
Он је додао да су за изградњу таквих односа најважнији директни састанци и изградња међусобног повјерења, док ће говори у УН бити заборављени.
Наступ Бећировића у Генералној скупштини УН, каже Калаужа, показује да не постоји могућност да се направи заједничка спољна политика коју су давно разрушили из политичког Сарајева.
- Бећировићево обраћање није ништа ново у контексту претходних обраћања чланова Предсједништва који долазе из реда бошњачког народа. Он је наступао у име тог једног народа, а није се огласио са усаглашеним ставом, што говори каква је заправо БиХ - рекао је Калужа.
Он је навео да БиХ има трипартитну спољну политику и оцијенио да је заједнички наступ на међународној сцени додатно отежан унутрашњим политичким размимоилажењима.
- Република Српска је то прихватила и не постоји могућност да се направи заједничка спољна политика коју су давно из политичког Сарајева разрушили и свјесно дерогирали два народа у БиХ - нагласио је Клаужа.
Калужа је навео да је Бећировић у свом говору наглашавао значај мира, али да се, умјесто обраћања политичким представницима у БиХ, поново окренуо међународним актерима и позивима на њихово ангажовање у унутрашњим питањима БиХ.
- Не обраћа се ни Бањалуци, ни Мостару, нити пружа руку да би се мир градио унутар БиХ. Он тражи да се према његовој перцепцији мир спроводи, уз одређену врсту притисака међународне заједнице - рекао је Калужа.
Говорећи о Бећировићевим наводима о Републици Српској, Дејтонском мировном споразуму и питању имовине, Калужа је оцијенио да је његов наступ остао затворен у почетку деведесетих година прошлог вијека, те да не одражава политичке промјене које су се у БиХ догодиле у протекле три деценије.
- Разједињеност БиХ дошла је до политичке кулминације - сматра Калужа.
Он је оцијенио да је имовина једно од кључних спорних питања између ентитета и институција БиХ, те навео да би евентуално преношење имовине на институције БиХ представљао задирање у надлежности Републике Српске и кршење Дејтонског споразума.