Идо Нетанјаху: Српска и Израел су у сличној ситуацији - зато и подржавамо једни друге (ВИДЕО)
- Мислим да смо у сличној ситуацији, због чега подржавамо једни друге. Покушавају да вас натјерају да радите одређене ствари које сматрате лошим за себе. Не желите да извршите национално самоубиство. Исто је са Израелом. Покушавају да нас натјерају да радимо ствари које нису добре за нас. И зато им се одупиремо, у једној или другој мјери. Зато мислим да се налазимо у истој ситуацији и да на много начина имамо сличне ривале, када је ријеч о муслиманском свијету. Није потпуно исто, али је слично. Мислим да се због тога веома добро разумијемо - рекао је Нетанјаху у нашој емисији Актуелно.
Истакао је да сви подржавају јачање односа између Израела и Републике Српске.
- Имамо веома мало савезника на Западу, веома мало. Имамо много земаља које желе добре војне односе са нама јер су сада, одједном, у Европи схватиле: Чекајте, овдје постоји пријетња. Како да се боримо против ње? Како да се одбранимо од ракета које би Русија могла да испали на нас? Зато потписују много споразума са нама како би добили наше ракете, системе за одбрану од ракета и противавионску технологију. Али нас истовремено осуђују у УН. То је веома лицемјерно - рекао је Нетанјаху.
Његов повод за долазак у Бањалуку била је и промоција књиге Јонијева посљедња битка: "Операција спасавања у Ентебеу, 1976" која је преведена на српски језик.
- Никада не размишљам о порукама у свом писању. Једноставно пишем. Преносим причу. И у мојим драмама, знате, увијек ме питају: Која је порука ове представе? Не знам. Погледајте представу, видите која је порука. Ви одлучите која је порука. Али прича је веома инспиративна. Очигледна порука коју људи из ње могу извући јесте да, ако нешто довољно снажно желите, то може да се догоди. Али морате имати и способност да то остварите. Морате развити ту способност. Зато свака нација која жели да преживи у овом свијету, овом веома опасном свијету, мора развити средства која јој омогућавају да преживи. Није довољно само имати вољу. И управо је то, у случају Ентебеа, веома добро приказано у овој књизи.
Јер се , додаје он, свијет и људска природа не мијењају.
- Ратови ће се дешавати и свака нација мора да осигура да, ако до рата дође, може да му се одупре и да преживи. А најбољи начин да спријечите рат јесте, наравно, да будете спремни за рат - рекао је Нетанјаху.
Књига је доступна читаоцима овдје, али и у другим дијеловима свијета.
- На неки начин поводом 50. годишњице операције. Књигу сам написао и први пут је објављена на хебрејском прије 35 година. Интензивно истраживање операције започео сам прије 40 година. Књига је након неколико година преведена на енглески, потом на руски, али је тек недавно, из неког разлога, можда управо због 50. годишњице операције, преведена и на друге језике - кинески, шпански, њемачки, који је управо објављен, као и чешки. Недавно сам био у Прагу, а сада је књига преведена и на српски. Мислим да ова операција много чему може да научи људе. Веома је важно да прича стигне до публике, можда посебно до публике која говори српски, због онога што говори о националном суверенитету, борби против тероризма, о томе како се одупријети, како се супротставити нападу оних који желе да Вас униште и како једна држава може да им се одупре - додаје он.
Коментаришући операцију, Нетанјаху је додао да ниједан холивудски сценариста није могао да измисли оно што се догодило.
- Неко ко би имао довољно маште да измисли овако нешто. Заиста је невјероватно. У то вријеме био је то почетак терористичког рата - не баш сам почетак, али рана фаза терористичког рата против Израела. Двојица Палестинаца из једне терористичке организације – није ни важно које, све су исте - и двојица њемачких терориста, љевичара, комуниста из Њемачке, отели су авион компаније "Ер Франс", који је летио из Тел Авива за Париз и зауставио се на путу у Атини. Након полијетања из Атине, отели су авион и на крају га приземљили у Уганди, на екватору, на аеродрому Ентебе. Тада нисмо знали, али све је било унапријед испланирано са предсједником Уганде Идијем Амином. Његова војска је сарађивала са терористима, а око 250 путника смјестили су у напуштени комплекс, такозвани Стари терминал на аеродрому Ентебе. Захтијевали су ослобађање, мислим, 55 терориста. Већина њих била је у затворима у Израелу. Таква је била ситуација прије 50 година. А онда, седам дана касније, када је њихов ултиматум требало да истекне, мала израелска војна јединица слетјела је на аеродром Ентебе. Јединица под командом мог брата Јонија успјела је да убије терористе, ослободи таоце. Јони је погинуо у борби, а таоци су враћени у Израел. То је, укратко, цијела прича - додаје он.