Стевандић: Петар Кочић није само име и историјска личност, него и историјска читанка (ВИДЕО)
Он је нагласио да кроз Кочића видимо и оно што се данас дешава.
- Ако погледамо његов животни пут, видјећемо како је сам говорио: да се у ропству родио, у ропству живио и да ће, на жалост, у ропству умријети. Видјећемо да није дочекао слободу и ослобођење, али данас видимо да оно што је Петар Кочић чинио, говорио, и да његова дјела јесу дочекала ослобођење. И да то ослобођење ми данас живимо и славимо, и са тим ослобођењем у нама Петар Кочић живи и данас - додао је Стевандић.
Пошто никад не раздвајамо Српску и Србију, наставио је Стевандић, треба да видимо како у томе добу, и мало прије, Светозар Милетић није дочекао уједињење и ослобођење Војводине са Србијом, али његова дјеца и његова дјела јесу.
- Нама је увијек било теже, јер кад се Србија ослободила јарма и ропства турског, нама је овдје само једно ропство замјењено другим - турско аустроугарским. О чему је Петар Кочић лијепо свједочио, а Бјелошевић лијепо говорио. Нама је зато обавеза да, поучени том историјом, али и ониме што смо ми са својим очевима и браћом створили, не поклекнемо. Да не продамо ни оно што је радио Петар, ни оно што радимо данас, ни оно што наша дјеца у слободи треба да раде сутра - истакао је Стевандић.
Он је подсјетио да је Кочић најбоље описао тај менталитет кадије, менталитет србомржње, србофобије и покушаја да нисмо оно што јесмо, а да будемо оно што други желе да будемо.
Петар Кочић није само историјско име, него и историјска читанка. Он није дочекао слободу, али његова дјела јесу. Ту слободу ми данас живимо и славимо, а са тим ослобођењем Кочић данас живи у нама. Никада више овдје кадије неће одлучувати о Петру, ни о нама. pic.twitter.com/3wSLkpJ4Iv
— Ненад Стевандић (@nenad_stevandic) August 30, 2026
- Показали смо, поучени Петром Кочићем, да смо способни да отјерамо највећег кадију који је носио то наслијеђе уништавања Срба и њихових трибуна и представника. И онај Шмит, највећи кадија, је отјеран одавде зато што смо се научили од Петра и што смо били сложни и што нисмо дозволили. А онај кога је кадија хтио да види затвореног се и данас дружи с нама. Али, остало је оних малих кадија, оних подмуклих, лицемјерних, што чекају иза сваког ћошка и сваке касабе и који гледају да нам и данас на брзину пресуде. Да нам не дају ни да славимо, ни саучешће да изјавимо, ни да оплакујемо своје, ни да будемо своји. И то гдје? У својој земљи коју смо сузама и крвљу правили и платили - изјавио је Стевандић.
Он је подсјетио да Кочић није имао среће да има потомке, али да његова дјела имају потомке.
- И сви смо ми данас потомци борбе коју је почео, живио и са њом умро Петар Кочић. А наша дјеца и сви потомци наши ће живјети у слободи коју смо стекли, учећи од народних трибуна да не продајемо вјеру за вечеру, да нисмо преливоде. Јер, у сваком добу, па и у овоме, конкурс за издајнике и продане душе је увијек отворен, а вјешала за трибуне и патриоте су увијек спремна. Него нема нешто издајника, а мало вам је вјешала која сте нам спремили да нас уплашите. Сви смо заједно поучени историјом, загледани у будућност, одговорни и одлучни да никада више овдје кадије не одлучују о Петру и о свима нама - закључио је он.