Линта: У Загребу, Сарајеву и Приштини нема политичке воље да се расвијетли судбина несталих Срба
Линта оцјењује да би пуна истина довела би у питање наметнути мит о српској агресији и једностраној кривици Срба за ратове деведесетих година прошлог вијека, а расвјетљавање судбине несталих Срба отворило и питање одговорности за бројне злочине почињене над српским цивилима и ратним заробљеницима.
Он наглашава да велику одговорност сноси и међународна заједница, која мора да изврши снажан притисак на Загреб, Сарајево и Приштину да отворе архиве, доставе информације и омогуће ексхумације и идентификацију посмртних остатака, саопштено је из Савеза Срба из региона.
- Нема истинског помирења док се једне жртве траже, а друге прећуткују. Правда не може бити селективна, а жртве не могу бити дијељене на "наше" и "њихове" - истакао је Линта.
Линта каже да Србија мора бити одлучнија у заштити права породица несталих, као и да је потребно коначно донијети закон о несталим лицима и процесуирати одговорне за злочине над Србима.
Он сматра да треба основати меморијални центар у част српских жртава на простору бивше Југославије, који би чувао документацију и свједочења о страдању српског народа и упознавао домаћу и, прије свега, међународну јавност са истином о масовном српском страдању.
- Иза сваког броја стоји једна људска трагедија – мајка која чека сина, супруга која чека мужа и дијете које је одрасло без одговора гдје му је отац - навео је Линта.
За те породице, каже он, рат није завршен све док не сазнају истину и не добију прилику да достојанствено сахране своје најмилије.
- Док год постоји и један нестали Србин за којим се трага, наша обавеза је да не ћутимо и да не одустанемо од истине. Јер заборав није мир, а ћутање није помирење - истакао је Линта.
Он подсјећа да се, према подацима Комисије Владе Србије за нестала лица, на простору бивше Југославије и даље трага за 9.540 лица, од којих 3.800 Срба.
У тај број се рачуна и 600 несталих Срба у Хрватској који су на оперативној листи а нису званично евидентирани и хрватска страна одбија да их призна.
На списку Министарства хрватских ветерана налази се и даље више од 1.000 несталих лица српске националности, у оквиру укупно 1.725 несталих.
Линта истиче да Хрватска одбија да објави националну припадност несталих са свог списка, јер би се потврдило да су већина несталих Срби.
Он указује да постоји и више од 30 познатих и потенцијалних мјеста укопа са око 200 посмртних остатака, који чекају ексхумацију и идентификацију, а Хрватска опструише њихово рјешавање.
Линта напомиње да се у Републици Српској трага за више од 1.600 несталих Срба, док на Косову и Метохији још није расвијетљена судбина 568 Срба и припадника других неалбанских заједница.