Навршава се 31 година од свирепог убиства српских стараца у Гошићу и Вариводама
Иако су жртве биле искључиво старији људи који су остали у својим кућама, вјерујући тадашњим званичним гаранцијама безбједности, хрватско правосуђе ни три деценије касније нема одговор на питање ко је наредио и извршио ове злочине, саопштено је из Информативно-документационог центра "Веритас".
Истиче се да до данас нико није осуђен ни за ове, ни за многи друге злочине након "Олује" у сусједним крајишким селима, а крајни исход ових некажњених догађаја је потпуно демографско гашење овог дијела Далмације.
Злочин у селу Гошић код Книна одиграо се 27. августа 1995. године, када је из
непосредне близине, на кућним праговима и у двориштима, убијено седам Срба из породице Борак, старих између 56 и 81 годину.
Убијени су Саво Борак /70/, Васиљ Борак /68/, Гроздана Борак /75/, Марија
Борак /81/, Косовка Борак /77/, Милка Борак /75/ и Душан Борак /56/.
Мјесец дана касније, 28. септембра 1995. године, готово два мјесеца по завршетку
ратних дејстава, у оближњем селу Вариводе убијено је још десет српских цивила старих између 54 и 84 године, међу којима и седам чланова породице Берић.
Убијени су Јован Берић /75/, Шпиро Берић /55/, Радивој Берић /69/, Марија Берић /69/, Мирко Покрајац /84/, Душан Дукић /59/, Марко Берић /82/, Милка Берић /67/, Јован Берић /56/, као и Угљеша Илијашевић /54/, чије је тијело пронађено у локалној цистерни за воду и кишницу.
Како би прикрила трагове злочина, хрватска полиција је тијела убијених тајно
покопала на книнском гробљу под ознаком "непознат".
Тек у прољеће 2001. године истражитељи Хашког трибунала ексхумирали су њихове посмртне остатке у групи од 301 тијела убијених током и након "Олује", а породице су их идентификовале током 2002. године.
Споменици које су им у родним селима подигли општина Кистање и Српско народно вијеће до сада су више пута били мета вандала и скрнављења.
"Веритас" иситче да се правосудни епилог ових догађаја претворио у потпуни фијаско.
Под међународним притиском, тужилаштво у Задру је већ 1996. године оптужило шесторицу бивших хрватских војника /Никола Рашић, Иван Јаковљевић, Перо Перковић, Ивица Петрић, Златко Ладовић и Недиљко Мијић/ за убиства из користољубља.
Иако су четворица оптужених у истрази признала дјело, суд у Задру их је исте
године ослободио због "недостатка доказа".
Врховни суд Хрватске је ту пресуду укинуо, али је на поновљеном суђењу у Шибенику, 13. фебруара 2002. године, тужилац потпуно одустао од оптужнице, уз обећање да се покреће нова истрага против других потенцијалних починилаца.
Према попису становништва из 1991. године, у Гошићу је живјело 107 становника /106 Срба/, а у Вариводама 477 /472 Срба/.
- Три деценије касније, према попису из 2021. године, у Гошићу живи свега 21 особа, при чему нема никог млађег од 40 година, док у Вариводама живи 61 становник, међу којима нема никог млађег од 25 година, што јасно осликава трајне пос1едице егзодуса и злочина из 1995. године - указано је из "Веритаса".