ОЕБС 3. септембра организује конференцију о новим изборним технологијама
Она је позвала представнике медија у БиХ да учествују на овом скупу, као и на конференцији за новинаре која ће бити одржана тим поводом.
На упит Срне да ли ће најављени компликован начин гласања на октобарским изборима продужити изборин дан, као и да ли су у обзир узете лоше стране примјене оваквих технологија које би могле довести у питање регуларност, тим прије јер је више земаља одустало од њихове примјене, Шулц је навела да су одговори на ова питања искључиво у надлежности Централне изборне комисије /ЦИК/ БиХ.
Иако ЦИК БиХ и даље оптимистично тврди да ће процес гласања уз технолошке иновације које коштају 86 милиона КМ и још милионе за обуку администрације и остале пратеће садржаје, бити једноставнији и довести до спречавања изборних неправилности, анализе медија и институција показју супротно.
Те примједбе одоносе се на додатне проблеме које је ЦИК евидентирао у опсежном извјештају – повремена загушење апарата у синхронизацији са сервером, блокаде апликације за идентификацију, загушења тунела за идентификацију, погрешна диоба у коначном збиру успјешне и неуспјешне аутентификације. Томе треба додати потешкоће са прекидима интернет везе и тамо гдје је најчешће уредна.
Коалција "Под лупом" упозорила је раније да је само за скенирање једног листића, под условом да све савршено функционише, потребно је 40 секунди, док је током пилот пројекта на појединим бирачким мјестима та радња трајала и дупло дуже.
Бирачи ће морати да скенирају четири листића, а неопходно је рачунати и на вријеме за идентификацију и потврду идентитета са или без застоја и тешкоћа.
И сам процес гласања, у којем ће умјесто једног листића са именима кандидата бирач пред собом имати мноштво папира и упутстава, веома је компликован.
Бирачи ће морати да читају четири одвојена листића, да их међусобно пореде, памте или преписују бројеве, повезују их са странкама и тек онда да покушају правилно да означе свој избор, што је равно административном лавиринту у којем су грешке и те како вјероватне.
Сваки листић бирачи ће појединачно убацивати у скенер, чиме се пропорционално повећава могућност појаве техничких грешака и проблема, као и ризик од угрожавања тајности гласања уколико се листићи неправилно окрену.
Треба додати да систем са оптичким скенерима приликом гласања на изборима, какав је уведен у БиХ, имају једино Филипини, Киргистан, Монголија и Ирак.
Једна од кључних разлика јесте број гласачких листића. Бирачи у Монголији, на Филипинима и у Ираку имају један, јединствени гласачки листић, док у Киргистану добијају два одвојена листића.
Многе европске земље, након лоших искустава са електорнским гласачки уређајима, вратиле су се класичном гласању путем папирних листића и ручном бројању гласова.
Тако је Савезни уставни суд Њемачке је 2009. године пресудио да коришћење електронских гласачких уређаја није у складу са уставним начелом јавности избора, јер бирачи без посебног техничког знања нису могли поуздано да провјере кључне кораке гласања.
Од уређаја су одустале и Холандија и Ирска, које су се, такође, вратиле ручном бројању гласова, јер није постојала довољна сигурност да су поузданост система и тајност гласања обезбијеђени.
Француска је 2008. године забранила даље увођење електронских гласачких уређаја општинама које их до тада нису користиле. Данас приближно три одсто француског бирачког тијела има могућност гласања на таквим уређајима, док се за велику већину бирача користе папирни гласачки листићи.