Ошап Гаћановић: Нисам разријешена; Покушавају да Републику Српску искључе из Комисије (ВИДЕО)
Она је навела да је од Министарства финансија и трезора БиХ добила исплату плате, што сматра заштитом њених радних права, те оптужила Хасанoвића да је своје тврдње засновао на нетачној информацији.
Ошап Гаћановић каже да је од Хасанoвића затражила јавно извињење и повлачење навода, али да је умјесто тога добила приватни мејл у којем је он навео да штити буџет БиХ.
Према њеним ријечима, Народна скупштина Републике Српске почетком јула потврдила је вето српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић на одлуку о именовању нових чланова Комисије за очување националних споменика. Она тврди да одлука Предсједништва БиХ, на коју се позивају службеници Комисије, нема правно дејство након што је Народна скупштина Српске потврдила вето.
- Ја још увијек до данас нисам добила уговор, односно рјешење о прекиду мог радног уговора - рекла је Ошап Гаћановић, наводећи да се у спорној одлуци Предсједништва БиХ не помиње њено разрјешење, нити члан Комисије из Републике Српске.
Она сматра да се питање њеног статуса користи у политичким обрачунима, али и као покушај да се Република Српска искључи из рада Комисије.
Говорећи о раду Комисије, Ошап Гаћановић је оцијенила да постоје бројни проблеми у њеном функционисању. Посебно је критиковала, како је навела, проширивање надлежности Комисије кроз интерне акте, укључујући питања начина чувања културног насљеђа и археолошких налаза.
Према њеним ријечима, спорна су и тумачења која се односе на националну припадност културног насљеђа у БиХ. Она је нагласила да Анекс 8 Дејтонског споразума, по њеном тумачењу, оставља простор свим конститутивним народима да штите своје културно насљеђе.
- Рад Комисије годинама праћен административним проблемима, као и негативним ревизорским извјештајима, те је о тим питањима било ријечи и у извјештајима који су достављани институцијама БиХ и Тужилаштву БиХ - навела је Ошап Гаћановић.
Она је посебно указала на, како је навела, све израженији идеолошки приступ у раду Комисије, наводећи примјере тумачења српског културног и вјерског насљеђа. Према њеним ријечима, проблем је и у томе што се кроз одлуке Комисије, поред проглашавања добара националним споменицима, покушава уређивати начин њиховог чувања, археолошких истраживања и располагања пронађеним предметима.
Ошап Гаћановић је упозорила и на питање имовине Српске православне цркве, тврдећи да се кроз поједине одлуке ствара простор да се црквена имовина третира као државна. Навела је да се слични покушаји, према њеним тврдњама, односе и на археолошки материјал пронађен на територији Републике Српске.
- Спорна су и тумачења која се односе на националну припадност културног насљеђа у БиХ. Она је нагласила да Анекс 8 Дејтонског споразума, по њеном тумачењу, оставља простор свим народима да штите своје културно насљеђе, те да се насљеђе народа који су га стварали не би требало преименовати само на основу територије на којој се налази - нагласила је она.
Као један од примјера навела је питање српских средњовјековних рукописа и православног насљеђа, уз оцјену да се њихова припадност покушава тумачити другачије од историјског и културног контекста у којем су настали. Истовремено је нагласила да заштита српског насљеђа, како је рекла, не значи угрожавање насљеђа других народа у БиХ.
Ошап Гаћановић је навела и да је рад Комисије годинама праћен административним проблемима, као и негативним ревизорским извјештајима, те да је о тим питањима било ријечи и у извјештајима који су достављани институцијама БиХ и Тужилаштву БиХ.
Она је указала и на питање руководећих службеничких позиција у Комисији, за које сматра да би требало да буду равноправно распоређене, те навела да су њени покушаји да се о томе разговара били у сукобу са интересима појединаца унутар институције.