У Сарајеву годишње умре десет пута више Срба него што се роди
- Оно Срба што се и роди у Сарајеву - роди се у неколико централних општина, и то је минимално. Срба нема - упозорио је Пантовић и додао да се у Мостару сада рађа више српске дјеце него у Сарајеву.
СРБИ НЕКАДА БИЛИ ЕЛИТА У САРАЈЕВУ
Он каже да ови подаци показују да су Срби у Сарајеву, које је до 1991. године био други највећи српски град у региону, народ који је на ивици изумирања.
Пантовић је нагласио да, колико год је Други свјетски рат био гори у људским губицима, рат деведесетих година прошлог вијека је имао много веће демографске посљедице јер су људи били приморани да оду, што се показало као трајно.
- Након Другог свјетског рата људи су се враћали у своја спаљена мјеста, обнављали своје домове, био је већи наталитет, али сада не. Прошло је 30 година и људи се не враћају. Овај рат је баш довео до катастрофе - указао је Пантовић.
Пантовић сматра да је за Србе у БиХ највећи губитак овог рата био управо губитак Сарајева и Срба у том граду, што је ненадокнадиво.
- Срби су били елита тог града. Већина високообразованих у том граду 1991. године су били Срби. Иако нису били већина у Сарајеву, били су у већини људи са дипломама. То нам је као народу задало велики ударац и ми се од тога нисмо још опоравили - рекао је Пантовић.
У БОСАНСКОМ ГРАХОВУ 2024. НИЈЕ РОЂЕНО НИЈЕДНО ДИЈЕТЕ
Он је указао да је, осим у Сарајеву, демографска ситуација за Србе најгора у Дрвару, Босанском Грахову, Босанском Петровцу и Гламочу, које су након Дејтона припале Федерацији БиХ.
- Тај дио између Бихаћа, односно између Бањалуке и Задра, дио је Европе који се најбрже празни - рекао је Пантовић.
Као ислустрацију колико је ситуација тешка, Пантовић је навео да се у Босанском Грахову 2024. године није родило ниједно дијете, наводећи да је то прва општина на подручју цијеле бивше Југославије у којој се нико не роди.
Пантовић је указао да је проблем те четири општине што су оне биле исељеничке и прије рата, а и демографски доста старе.
- Велики број људи се исељавао, поготово у Војводину, у колонизацији након Другог свјетског рата. А, овај рат је задао најтежи ударац 1995. године, када су све те општине пале и повратак је био отежан. Требало је неколико година да почне и вратили су се старци. Омладина се снашла негдје друго и то је проблем у тим општинама - појаснио је Пантовић.
Према његовим ријечима, једино се Дрвар држи колико-толико, али и тамо је тешка ситуација.
- Према званичним подацима, прошле године се у Дрвару родило 20 дјеце. У Босанском Петровцу се годишње роди само десетак српске дјеце, док у Гламочу прошле године ниједна српска породица није добила принову - навео је Пантовић.
СРБИ ДО 1971. БИЛИ НАЈБРОЈНИЈИ У БиХ
Пантовић је рекао да су Срби од 18. вијека до 1971. године, упркос стравичном страдању у Другом свјетском рату, били први по бројности у БиХ, а да је њиховом демографском паду допринијело велико исељавање.
- Имамо податак из 1991. године да је 30 одсто Срба из БиХ тада живјело ван ње. Само у Србији их је било 300.000 - навео је Пантовић.
Он је нагласио да је данас БиХ са оба ентитета земља у свијету са највећим бројем људи који живе ван ње, а да су у њој рођени.
- Када је ријеч о Србима, могуће је да је чак и половина оних који су рођени на простору БиХ сада живе ван ње - рекао је Пантовић.