Хоће ли у Српској бити уведена лична пензијска штедња радника и шта то доноси? (ВИДЕО)
Идеја је да сваки радник има свој лични рачун, да у сваком тренутку може да види колико је новца уплаћено и колико је уштеђено за његову будућу пензију.
Може ли Република Српска направити модел који ће истовремено заштитити радника, бити прихватљив послодавцима и помоћи стабилизацији пензионог система?
Директор Фонда ПИО Републике Српске Младен Милић рекао је за РТРС да је ова идеја добра и да се показала као позитивна пракса у неким земљама окружења и највећем броју земаља Европске уније.
- Тај такозвани други стуб је на неки начин допунски стуб који подразумијева издвајање и капитализовање тих издвајања. Дио плаћа послодавац, дио је у обавези да издваја сам осигураник, односно радник из свог нето износа личног дохотка. На тај начин он практично штеди за будућност - рекао је Милић.
Он је истакао да би се та средства акумулирала дужи низ година и давала на управљање одређеним инвестиционим фондовима којима управљају друштва за управљање фондовима.
- Та средства би требало да се капитализују, односно да се оплоде кроз улагања у различите инвестиционе пројекте или трговину на тржиштима хартија од вредности - рекао је Милић.
Предсједник Савеза синдиката Републике Српске Горан Станковић рекао је да је за провођење ове идеје у дјело потребно побољшати стандард радника и да би стопу издвајања требало да дефинише Република.
- Замислите да неко прима најнижу плату од 1.100 КМ и да на ту плату још додатно издваја за фонд, односно за други стуб, а ту пензију ће можда уживати за 30 година. То је тешко у овом моменту очекивати. Зато кажем да морамо мијењати свијест и едуковати, информисати грађане, да се мора размишљати на такав начин, као што се размишља у земљама западне Европе - појаснио је Станковић за РТРС.
Он је навео да је први стуб пензионог осигурања минимум, а да би средства из другог стуба била лични рачун и лична штедња радника.
- Да радник зна ако буде уплаћивао четири до пет одсто своје плате, да ће на крају, поред редовне пензије, имати и ту додатну у толиком износу. Само у таквим условима те ствари се могу рјешавати. С друге стране, ако је нешто препуштено као препорука или нешто што није обавезујуће, то не може да функционише. Једино кад нешто буде прописано, кад Република Српска пропише, може се и поштовати, јер имамо заштитне механизме код инспекцијских и судских органа да се то оствари - навео је Станковић.
Он сматра да да би та средства требало да се издвајају из добити пословних субјеката, јер би послодавац на тај начин послао позитивну поруку радницима и задржаво их код себе.
- Има предузећа која уплаћују и додатно здравствено осигурање, па тако, између осталог, задржавају радника који има одређену сигурност и каже "важније ми је то него да ми повећа плату за 100 или 200 КМ" - појаснио је Станковић.