Пољопривредници се прилагођавају екстремним врућинама (ВИДЕО)
Пољопривредници се настоје прилагодити климатским промјенама - пострном сјетвом кукуруза или промјеном култура.
- Мислим да је, моје можда размишљање, да ћемо прећи на кукурузни сирак зрнаш. Имају те врсте сирка, једни су за метлицу, једно за зрно који се показало и наука каже да се јако квалитетно и отпорно показао на суши - рекао је Никола Алексић из села Голо Брдо код Бијељине.
- Ово је већ трећа година како сејемо површине са сунцокретом. С обзиром да нема кише у бољем је стању већ кукуруз и боље ћемо проћи са сунцокретом - сматра Лазо Урошевић из Мале Обарске код Бијељине.
Раним сортама краће вегетације ,штете од суше настоје предуприједити и произвођачи индустријског кромпира.
- Дневне температуре које прелазе 40 степени, ноћне које су око 18,20 степени, велика турбуленција и велика разлика. Шокови су то за биљку, а свједоци смо да на овим просторима губимо воде, подземне воде нам се повлаче доле у веће дубине - навео је Мујо Богаљевић из Јање код Бијељине.
Лошији квалитет рода, мањи приноси,губитак микрофлоре и деградација земљишта, а већа осјетљивост биљака на болести и штеточине неке су од посљедица које трпе пољопривредници. Рјешења нису једноставна, ни јефтина. Наводњавање системима кап по кап даје најбоље резултате. Међутим то се може примјенити само нтамо гдје има воде.
- Органски малч као што је слама као што је нека трава или ТД или неки синететички малч као што је фолија такође могу допринијети томе да једноставно се доступна влага боље сачува и боље расподијели - јасан је професор Миљан Цветковић.
И регенеративна пољопривреда један је од начина адаптације на климатске промјене.
- Треба тестирати све терене треба видјети како радити са том регенеративном пољопривредом са или без орања - повремено орање ,увођење муђуусјева плус наводњавање. На спашавању квалитета земљишта и остваривању економске добити уз подстицаје - додао је агроном Стево Месаровић.
Наводњавање, противградне мреже и осигурање усјева ресорно министарство подстиче са 60 одсто и више, међутим за ове мјере до сада није била велика заинтересованост пољопривредника.
- Ове године имам податак да смо резервисали три милиона само за ову годину. Ја се надам да ће до краја пољопривредници дакле истрајати у овој мјери. Апелујем поново на наше пољоприврднике да користе ове мјере јер једноставно без тога нам неће моћи опстати пољопривреда у Републици Српској - нагласила је министар пољопривреде,шумарства и водопривреде Републике Српске Анђелка Кузмић.
Нове информације и технологије, њихова бржа примјена ,одређене адаптације у мјери у којој је то неопходно помоћи ће да се колико - толико превазиђу негативне посљедице суше.