Давидовић: ЦИК мора доказати да нове технологије не угрожавају тајност гласања
- У овом тренутку постоји превише отворених питања да бисмо се задовољили увјеравањем ЦИК-а да ће све функционисати како треба - нагласио је Давидовић.
Давидовић, који је инжењер електротехнике из области рачунарства и информатике, подсјетио је да је сам ЦИК у извјештају о пилот-пројекту из 2024. године евидентирао проблеме приликом употребе скенера, укључујући и ситуације у којима је долазило до откривања тајности гласања.
- Не говоримо о претпоставци, већ о проблему који је евидентирао сам ЦИК. Јавност зато има право да зна шта је конкретно промијењено и како је тај ризик отклоњен - навео је он.
Посебно питање, каже Давидовић, представља истовремена употреба електронске идентификације бирача и скенера који дигитално очитава гласачки листић.
- ЦИК мора јавно и на независно провјерљив начин доказати да архитектура система не омогућава повезивање идентитета бирача са његовим листићем. Није довољно да име бирача и његов глас нису записани у истој бази.
Ако систем идентификације оставља ревизијски траг о извршеној идентификацији бирача, а скенер биљежи вријеме, редослијед или друге метаподатке о листићима, поставља се питање њихове накнадне корелације. Мора бити онемогућено да се укрштањем тих података реконструише веза између конкретног бирача и конкретног гласачког листића. Код тајности гласања не смије бити простора за претпоставке - истакао је Давидовић.
Он је указао и на поузданост и доступност система.
- Сам ЦИК је у пилот-пројекту са релативно малим бројем скенера евидентирао проблеме са оптерећењем мреже непосредно након затварања биралишта, а сада говоримо о хиљадама уређаја. Јавност треба да зна да ли је систем тестиран под стварним очекиваним оптерећењем и да ли је резервна инфраструктура заиста успостављена и тестирана - рекао је Давидовић.
Код система од којег зависи изборни процес, појаснио је, мора се унапријед знати шта се дешава ако главни систем, комуникација или дио инфраструктуре престану да раде или ако дође до озбиљног сајбер напада.
Он је указао и на правно питање новог изгледа гласачких листића, наводећи да Изборни закон БиХ прописује да гласачки листић садржи имена свих кандидата, док су новим моделом на дијелу који бирач попуњава предвиђени бројеви кандидата.
- Сам ЦИК је још 2025. године навео да постојеће законске одредбе о изгледу и садржају гласачких листића нису проводиве за примјену скенера и да је за измјене закона надлежна Парламентарна скупштина БиХ. Ако је тада била потребна измјена закона, ЦИК мора објаснити како се до оваквог рјешења сада дошло подзаконским актима - рекао је Давидовић за Срну.
Према његовим ријечима, нови начин гласања отвара и практично питање броја грешака бирача.
- Када бирач умјесто имена кандидата на дијелу листића који попуњава има њихове бројеве, поступак гласања постаје сложенији. То повећава могућност грешке, посебно код старијих бирача и може довести до значајно већег броја неважећих гласачких листића. Изборна технологија би поступак гласања требало да поједностави и учини сигурнијим, а не да бирачу додатно отежава да јасно изрази своју изборну вољу -нагласио је Давидовић.
Он је оцијенио да није спорна употреба технологије која може спријечити изборне злоупотребе, већ начин на који се доказују њена сигурност и поузданост.
- Добро је што папирни гласачки листић и ручно бројање остају механизам контроле резултата, али увођењем биометријске идентификације, скенера и централних информационих система уводимо и нове ризике који морају бити унапријед препознати и независно провјерени. И да будем потпуно јасан - ЦИК-у БиХ се не може вјеровати на ријеч. У претходним изборним процесима већ смо гледали како се ставови и одлуке у ЦИК-у мијењају практично преко ноћи. Зато не тражимо увјеравања да је систем сигуран. Тражимо да нам то докажу - поручио је Давидовић.