Мигрантска криза у Шпанији показала слабости ЕУ; Каква је ситуација у БиХ?

Привремени прихватни центар у Сеути је попуњен. Изграђен за смјештај свега неколико стотина људи, сада нема могућности да прими све оне који су приморани да остану у граду. Зато знатан број миграната кампује у оближњим шумама и на плажама. За многе од њих ова шпанска енклава само је прва станица на путу.

Иако је већина враћена у матичне земље, локалне власти траже хитан повратак миграната који су у Сеути остали након, како кажу, инвазије од прошле недјеље. Захтијевају и строжу контролу граница. Криза у Сеути упалила је аларм у Европској унији. Експресно је реаговала Италија, која је привремено суспендовала примјену Шенгенског споразума са Шпанијом. Да та земља појача граничне контроле, затражиле су двадесет двије државе чланице. Проблеми унутар Европске уније сада излазе на видјело.

- Земље које су на самој граници ЕУ, као што су Грчка, Кипар, Италија, као што је Шпанија, носе највећи терет питања миграција, док земље из унутрашњости саме Европске уније намећу другу врсту рјешења и другу врсту политика. Дакле, унутар саме Европске уније долази до различитих приступа у тим рјешењима и зато имамо управо на такву врсту дисонантних тонова и гдје премијер Шпаније каже да ЕУ не функционише добро - истиче стручњак за међународне односе Лучијано Калужа. 

Док Европска унија разматра питање безбједности и миграција, у БиХ засад нема разлога за бригу, увјеравају у Служби за послове са странцима.

- Мигрантска ситуација у БиХ под контролом, да је стабилна, да чак нема ни неких ексцеса између самих миграната што је било рецимо у прошлој години. Никад се не зна, може се десити да поново дође неког таласа миграција, али по оним подацима са којима ми тренутно располажемо мислим да до тога неће доћи  - додаје директор Службе за послове са странцима БиХ Жарко Лакета. 

Значајно је, тврди Лакета, смањен прилив миграната у односу на раније године. Томе је, између осталог, каже, допринио број полицајаца на око хиљаду километара границе с Европском унијом.

Док надлежни наводе да је миграциони притисак мањи него у ранијим годинама, званични подаци за првих шест мјесеци 2026. показују више евидентираних незаконитих прелазака, него прошле године. Евидентирано их је 2.662. Од тога на улазу у БиХ 1.168 миграната. Чак 675 више у односу на прошлогодишњи период. Највише на подручју Требиња, Зворника и Фоче. Према подацима Граничне полиције, за излазак из БиХ најчешће коришћени прелази су Градишка, Велика Кладуша и Изачић-Бихаћ.

- У првих шест мјесеци 2026. на подручју које оперативно покрива ПУ Градишка евидентирано је 175 илегалних миграната што је више за 94,4 одсто у односу на исти период претходне године када је евидентирано 90 илегалних миграната - наводи замјеник начелника ПУ Градишка Тихомир Ракита. 

У овој години у БиХ их је регистровано око девет хиљада. У прихватном центру "Блажуј" смјештен је 391 мигрант, а у "Липи" 338.