Југословенски гигант гаси производњу након 106 година
Одлуку је донио јапански власник, компанија Кансаи Хелиос, и најавио да ће се производња наставити у Количеву у Словенији и у српском граду Горњем Милановцу, док ће у Загребу остати само продајна мрежа, преноси Индекс.
Гашење производње у Хрватској крај је традиције започете 1920. године, током које је Кромос био највећи произвођач боја, лакова, пластичних маса и смола у бившој Југославији. Средином 1980-их Кромос је био индустријски гигант који је запошљавао око 4.500 радника. Данас у загребачком погону Кромоса на Житњаку ради стотињак радника - који ће већином остати без посла - док их компанија Кансаи Хелиос у Хрватској има још шездесетак.
- Кромос је бренд са дубоком традицијом и непроцјењивим насљеђем у Хрватској, утемељеним на деценијама преданог рада наших запослених - поручио је Горан Доленец, директор компанија Кромос боје и лакови д.д. и KANSAI HELIOS Croatia д.о.о., у објави за медије.
Данашњи Кромос настао је из мале радионице за мјешање боја велетрговца Бернарда Мостера 1920. године. Погон са тридесетак радника налазио се у Радничкој улици, у просторијама у којима се претходно налазила фабрика сапуна. Прве године произведено је око 500 тона боја и лакова, да би се производња проширила изградњом главне фабричке зграде 1923. године. У наредним годинама фабрички комплекс проширен је за још десетак зграда.
Повећавали су се и производња и број запослених - 1940. године било их је 162, а произведено је више од 1.800 тона боја - док су се развијале и нове технологије и производи, попут премаза за заштиту биља. За вријеме тзв. НДХ фабрика је промијенила име у Индустрија уља и лака, док је након ослобођења 1945. године добила име - Перуника.
Поред компаније Бернарда Мостера, Кромос је насљедник традиције истоимене компаније за производњу графичких боја коју је њемачка компанија Спрингер-Молер из Лајпцига основала 1923. године у Самобору. Самоборски Кромос производио је графичке боје и боју за ротације којом су штампане све новине у тадашњој Југославији. Посао је добро ишао, па су крајем 1930-их изградили и фабрику у Земуну.
Перуника и Кромос спојени су 1947. године у јединствено предузеће Кромос, хемијска индустрија Загреб. Укупно су имали око 200 радника у загребачком и самоборском погону. Истраживачки институт Кромос основан је 1955. године и бавио се синтезом полимера.
Индустријски развој настављен је повезивањем са предузећима Катран и Плива - која је производила боје до 1962. године. Великим удруживањем 1964. године настао је Хемијски комбинат Кромос - Катран - Кутрилин, који је постао водећи произвођач у бившој Југославији. Током 1970-их у комбинат су ушла предузећа Лабуд из Загреба и Свјетлост из славонских Лужана.
У вријеме највећег раста комбинат Цхромос изградио је Графички институт, производни комплекс на Житњаку који данас обухвата 100.000 квадратних метара, као и још неколико погона и лабораторија. Године 1979. запошљавали су око 3.900 радника, производили око 180.000 тона различитих хемијских производа и извозили у двадесетак земаља, највише у тадашњи Совјетски Савез.
Током 1980-их комбинат Кромос-Катран-Кутрилин са 4.500 радника био је највећи произвођач те врсте у региону, а иза њега су били словеначки Хелиос и Зорка Шабац из Србије, која данас послује кроз неколико предузећа.
У то вријеме изграђен је и пословни торањ Кромос на углу Вуковарске и Хајцелове улице, један од симбола источног дијела Загреба. Подигнут је 1989. године према пројекту архитеката Маријана Туркулина и Петра Вовка. Сматра се посљедњим небодером изграђеним у Загребу прије рата.
Кромосов небодер висок је 15 спратова, односно 60 метара. Био је главно сједиште комбината Кромос, док се у њему данас налазе канцеларије неколико десетина компанија у којима ради око 600 запослених.
Приватизација 1993. године подијелила је комбинат Кромос на 16 самосталних предузећа. Четири компаније су пропале у наредним годинама, док остале послују и данас са различитим власницима. Кромос Творница смола послује у саставу Сцотт Бадер групе, док самоборски Кромос д.д. производи графичке боје као самостална компанија. Некадашња Кромос Арома послује као Ирекс Арома у Јастребарском, док Кромос Арго, Катран, Кутрилин ТПВ, Комикро, Свјетлост и Хемпел нормално послују.
Сложена пословна структура некадашњег огромног Кромос и приватизација током деведесетих година и данас стварају
Занимљива је и прича о некретнинама загребачког Кромос.
Предсједник Управног одбора компаније Кромос боје и лакови д.д. био је од октобра 1995. до јуна 1996. године генерал Хрватске војске Слободан Праљак, каснији хашки осуђеник. Због тога је велику пажњу јавности изазвала продаја земљишта површине 27.000 квадратних метара компанији Октавијан д.о.о. 1999. године, чији је власник био управо Слободан Праљак. Земљиште је продато за тадашњих четири милиона и 400.000 њемачких марака, а данас се на њему налази пословни центар.
У извејштају Државне ревизије из 2003. године наводи се да је земљиште плаћено мање од процјењене вриједности:
"Наведена некретнина је у поступку претворбе била процијењена у вриједности 5.198.383,- ДЕМ, а трошак стјецања додатних 1.137 м2 износио је 1.102.039,- ДЕМ, што је укупно 6.300.422,- ДЕМ. Наведена некретнина је продана за 1.900.422,- ДЕМ мање у односу на процијењену вриједност и трошак стицања додатне површине."
Компанија Кромос боје и лакови са загребачког Житњака продата је 2001. године Хелиосу из Домжала - некадашњем главном тржишном конкуренту. Није познато колико је износило то преузимање, али медији процјењују да је вриједност преостале имовине компаније Кромос боје и лакови тада износила 15 милиона евра.
Познато је да је Хелиос купио удјела малих акционара и стекао власништво над погоном, брендовима и патентима. Аустријски власници, Ринг Интернационал Холдинг, продали су 2017. године Хелиос јапанској компанији Кансаи Паинт за 572 милиона евра.
Прича о распаду комбината Кромос и недавном гашењу производње највећег предузећа насталог из његове трансформације занимљив је дио историје приватизације и пропасти националне индустрије. Кромос боје и лакови - компанија која је прошлу пословну годину завршила са добити - након 106 година постаје велетрговина. Као оне од које је Бернард Мостер 1920. године направио - фабрику.