Лажна боловања све чешћа - цијену плаћају сви (ВИДЕО)
Све су чешћа лажна боловања која послодавце, али и привредни сектор могу коштати неколико хиљада марака годишње по раднику.
Поставља се питање гдје је граница између права радника и злоупотребе здравственог система. Једно је сигурно - цијену лажног боловања сви плаћају.
- Фонд здравственог осигурања не провјерава да ли је неко болестан него да ли су папири уредни. Евидентно је да то сви знају и да се то злоупотребљава. Постоје злоупотребе у виду два, три до пет дана када неком зафали - "боли ме глава", "боли ме ово или оно" и то не може нико контролисати - каже привредник саша Тривић.
Породични љекар може прописати боловање до 30 дана, а пацијент је дужан да се редовно јавља на контроле. Нажалост, многи избјегавају редовне контроле, позиве и апеле љекара породичне медицине.
- Ако имамо пацијента који на примјер има бол у кичми и прописана му је одређена терапија, речено да се јави за три до седам дана, а он се не јави 20 дана, у програму постоји рубрика гдје сваки доктор прати боловања која је отворио и уколико нам се пацијент не јави, ми смо у обавези да то боловање затворимо - појашњава специјалиста породичне медицине Бранкица Марковић.
За дужа боловања или одређене дијагнозе, љекар породичне медиицне мора затражити мишљење специјалисте или пацијента упутити на првостепену комисују.
- Првих 30 дана боловања води породични доктор у зависности од дијагнозе, од врсте повреде, од здравственог стања пацијента. Онда долази на првостепену комисију за оцјену радне способности. Доноси своју медицинску документацију. Долази лично, вршимо физикални преглед медицинске документације и на основу свега тога дајемо оцјену да ли продужити још један мјесец или закључити боловање унутар тих мјесец дана. Пацијенти имају право жалбе на нашу одлуку другостепеном органу Фонду здравственог осигурања у року од три дана - навови Владимир Шормаз из Завода за медицину рада и спорта Републике Српске.
Због злоупотреба боловања послодавци све чешће траже ванредну оцјену боловања и ванредне контроле.
- У посљедњих годину, двије дана све су чешћи захтјеви послодаваца за ванредну оцјену привремене спријечености за рад радника, гдје смо ми у обавези да се на сваки њихов захтјев организујемо, провјеримо пацијента и дамо оцјену радне способности - додаје Шормаз.
Из Фонда здравственог осигурања, на који послодавци упиру прстом, на наше упите одговорили су саопштењем. Поновили су познате процедуре у њиховом раду, али нису одговорили ко чини првостепену и другостену љекарску комисију, на који начин се формира и како је могуће да има толико лажних боловања.
Кроз разговор са здравственим стручњацима добили смо информације да радници који су на "лажном боловању" често, веома једноставно, набаве сву потребну документацију за "правдање" одсуства на послу и то од доктора специјалиста, а за то вријеме обављају друге послове.