Цвијановић: Чувати истину о страдању пребиловачких Срба - то није само дуг према прошлости

- То није само дуг према прошлости, већ и одговорност према будућности - додала је Цвијановићева.
У августу 1941. године, истиче Цвијановићева, на том простору су на најмонструознији начин угашени животи недужних људи, претежно жена, дјеце и стараца.
Навршило се 85 година од свирепог усташког злочина у Пребиловцима, једног од симбола геноцида над српским народом у НДХ. У августу 1941. на овом простору су на најмонструознији начин угашени животи недужних људи, претежно жена, дјеце и стараца. Од око хиљаду мјештана, више од…
— Жељка Цвијановић (@Cvijanovic_Z) August 6, 2026
Од око хиљаду мјештана, више од 800 страдало је тих страшних августовских дана, а њихова једина кривица била је то што су били Срби и православни хришћани.
Према њеним ријечима, свједочанства о овом злочину леде крв у жилама свакој нормалној особи.
- Нека је вјечни помен невино пострадалим пребиловачким мученицима и нека им је вјечна слава - написала је Цвијановићева на Икс-у.
У Пребиловцима код Чапљине данас се обиљежава 85 година од усташког злочина над Србима.
Усташе су масакр у Пребиловцима починиле између 6. и 11. августа 1941, под командом Ивана Јовановића Црног. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали убијани на лицу мјеста. Само у Пребиловцима убијено је 830 Срба, док из 57 породица нико није преживио погром.
На простору Херцеговине било је око 110 стратишта, од којих су већина биле крашке јаме попут Голубинке, Корићанке, Јагодњаче, Пандурице, Ржаног дола и многих других.
Злочин у Пребиловцима је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране. Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима.
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква је исте године канонизовала те жртве.
