Док Српска и Србија одају почаст жртвама "Олује", званична Подгорица на прослави у Книну (ВИДЕО)
На обиљежавање хрватске злочиначке акције "Олуја", у којој је убијено и нестало 1.905 Срба и протјерано више од 220.000 Крајишника, прослави у Книну, одазвала се и делегација Црне Горе.
На овакву одлуку званичне Подгорице, стижу критике из саме Црне Горе, Србије, Републике Српске - ово није само поданички однос према Бриселу, већ према Загребу.
- Ово бисмо морали ријешити. И југ и сјевер. Ријешити на који начин? Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану - говорио је Фрањо Туђман, бивши предсједник Хрватске у јулу 1995. године.
Тако је и било. У етничком чишћењу, са Баније, Лике, Кордуна и Сјеверне Далмације, протјерано је више од 220 хиљада Срба. Убијено и нестало готово двије хиљаде Крајишника. И то данас, у Книну славе. Прво су на твђави подигли хрватску заставу. Затим одали почаст хрватским жртвама. О српским, очекивано, ни ријечи. Оно што ни овај пут није изостало, јесте, у Хрватској неуставни и кажњиви усташки поздрав.
- Никада ми неће из срца одузети наш поздрав, за дом спремни. А ми данас имамо право овдје рећи. За дом. Спремни. За дом. Спремни. За дом. Спремни - каже Дражен Келеминец.
Можда овај поздрав није могао чути, јер је одјекивао мимо ограде званичне свечаности, али је отправник црногорске Амбасаде у Хрватској, могао чути оне о праведној, легитимној ослободилачкој Олуји. Име отправника из Министарства спољних послова нису саопштили, али су све правдали редовном дипломатском активношћу и потребом његовања добросусједских односа.
Предсједник Јаков Милатовић, ипак, истиче да добри односи са Хрватском не значе обавезно присуство на обиљежавању у Книну.
- Црна Гора његује добре односе са Хрватском као сусједном државом и партнером на европском путу. Ти односи се заснивају на међусобном поштовању и сарадњи, али не и на обавезном присуству манифестацијама које и код великог броја грађана у Црној Гори изазивају болна сјећања - сматра Милатовић.
И овај, помало изнуђени став црногорског предсједника, услиједио је након порука упућених са Дана сјећања на хрватско-муслимански погром над Србима 1995. Црногорски посланик Милан Кнежевић категоричан је - ово је велеиздаја Владе Милојка Спајића, којој је мјесто у Мркоњић Граду, а не у Хрватској.
- Званична и однарођена Црна Гора одлучила је да свој барјак однесе сутра у Загреб и стави је поред шаховница и тако још једном забоде нож у братско срце и братске леђа српском народу, Србији и Републици Српској - навео је Милатовић
Предсједник Милорад Додик критиковао је руководство Црне Горе које, каже, у Хрватској стоји на страни оних који су побили дјецу, жене и цивиле и етнички очистили Републику Српску Крајину.
- Волим Црну Гору, из неког свог разлога. Али, не волим је овакву каква јесте - издајничку, без обзира што ће неко рећи да се мијешам, јер они се мијешају у нашу бол, директно нам забадају нож у срце. Јер стоје на страни оних који су побили малог Добрића и другу дјецу, 500 жена - нагласио је Додик.
Однос Црне Горе према српском народу, видљив је био и кроз признање независности самопроглашеног Косова. На то је подсјетио предсједник Србије Александар Вучић, додавши да у Црној Гори, процентуално, живи више Срба него у БиХ.
- 33 одсто Срба живи у Црној Гори. Око 31 одсто Срба у БиХ. Је ли БиХ признала независност Косова? Признала би је прва да се питало Сарајево и Мостар. Није дала Бањалука. Није дала Република Српска. Није дало руководство Републике Српске, на челу са предсједником Додиком - поручио је Вучић.
Порука из Мркоњић Града и да је представник званичне Подгорице данас у Книну и због уступка Бриселу и европске перспективе Црне Горе. Иван Милошевић из црногорског удружења новинара истиче, ово је првенствено уступак Загребу.
- Невјероватно је са каквом мизеријом и са каквим условима, уцјенама Загреб наступа према Подгорици. А Подгорица не да нема намјеру да одговори, него чак и те захтјеве испуњава или намјерава да те захтјеве испуњава - навео је Милошевић.
Као Србин из Црне Горе, очекивао је, каже, да ова власт, настала након смјене ДПС-а, води много више рачуна о Србима и српским интересима.
Очекивао је и да испуњава српске захтјеве, а један од њих је, истиче, да дођу на обиљежавање значајних српских датума, попут Дана сјећања у Мркоњић Граду. Али, то се, на жалост 33 одсто Срба у Црној Гории, није догодило.