Дуготрајна суша узима данак; Недостатак падавина озбиљно пријети овогодишњем роду (ВИДЕО)

У Семберији је стање шаролико, у зависности од квалитета земљишта, примијењене агротехнике и времена сјетве. Мањак влаге и тропске температуре угрожавају кукуруз, па без наводњавања ратари не могу да рачунају на добар принос.
Парцела Сретена Ивановића у Амајлијама код Бијељине, површине 27 хектара, тренутно је под кукурузом. На цијелој површини примјењује савремени систем наводњавања који обезбјеђује оптималне услове за развој усјева и стабилан принос.
- У суштини ситуација је сложена, али народ се некако бори и довија се на разне начине. Помажемо се узајамно колико можемо, залијевамо усјеве, не би ли нешто извукли из овог - каже Ивановић.
Слика суве земље реалност је на многим парцелама. Дуготрајни топлотни талас и тропске ноћи, у комбинацији са потпуним недостатком кише, довели су до тога да земља дословно пуца од суше. Температуре изнад, а падавине испод вишегодишњег просјека, негативно утичу на кукуруз у Семберији, који је засијан на 22.500 хектара.
- Види се да му ове суше стварно праве велику штету, а и соја такође одбацује махуне и лишће. Најбоље би било кад би се мало вријеме промијенило. Наравно, на то не можемо да утичемо, ми можемо да залијевамо, што је исто температурни шок за биљке - каже Никола Крстовић из ПД Семберија.
Дугорочни опстанак пољопривреде више не зависи само од кише, већ од улагања у системе за наводњавање и заштитне мјере, које ће ублажити посљедице будућих суша.
Анђелка Кузмић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, рекла је да је у току пројекат са Свјетском банком, гдје ће за око 15 локалних заједница бити обезбијеђени системи за наводњавање у вриједности преко 30 милиона КМ.
- Радићемо на томе да кроз пар година сва наша пољопривредна земља буде покривена наводњавањем - додала је Кузмићева.
Сушна, љетна сезона, широм земље упалила је и црвени аларм због пожара. Дуготрајне врућине и потпуно сува вегетација па је довољна само једна варница или непажња да се активира ватрена стихија.
- Савјетујемо да се води рачуна гдје се складишти сијено, да то не буде негдје у близини објеката, извора паљења, извора топлоте, да кроз та сијена и сламу не пролазе каблови електричне енергије, јер често имамо такве пожаре - нагласио је старјешина Територијалне ватрогасно-спасилачке јединице Бијељина Миле Спасојевић.
Пољопривредници и ватрогасци се надају да се са овим топлотним таласом завршавају високе температуре јер упркос наводњавању принос и квалитет поврћа су доведени у питање.
Произвођачи брину да ли ће имати довољно хране за стоку, а потрошачи страхују да би се штете од суше могле на јесен одразити и на пораст цијена.
