Чучак: У Хрватским логорима сваки дан био борба за голи живот
- Молио сам их за смрт. Молио сам их као Господа Бога да ме убију. Не, кажу, скуп је метак за четника. Говорили су: "Ви четници треба да патите" - истакао је Чучак, присјећајући се шест мјесеци проведених у хрватским логорима 1992. године.
Чучак је напоменуо да су у сплитској "Лори" преживљене најтеже тортуре.
- Ланцима су ме везали за врат и вукли читав дан, све док са мене нису спале и посљедње крпе. То је сатанизам. Био сам професионални војник, али тако нешто никада не бих учинио ни највећем непријатељу. Никада. Крста ми часнога и Светог Василија Острошког, никада - рекао је Чучак.
За њега је сваки дан у заробљеништву био борба за голи живот.
- Сат у логору траје сто година јер само чекаш смрт. Не знаш да ли ће те убити, заклати ножем или ударити маљем у главу - присјетио се Чучак.
О логору "Лора" говори као о мјесту на којем људски живот није имао никакву вриједност.
- "Лора" је била најгори логор на просторима бивше Југославије, у срцу "цивилизоване Европе". Логор смрти, црна "Лора". Ми смо тамо били само прашина – има те, нема те - рекао је Чучак, који је након шест мјесеци заробљеништва ослобођен у размјени 14. августа 1992. године.
Судбина породице Чучак обиљежена је страдањем кроз генерације - у јаме код Пребиловаца бачено је 14 чланова ове породице, а током Одбрамбено-отаџбинског рата живот је изгубило још седморо његових сродника, са очеве и мајчине стране.
- Послије опоравка, Чучак није одустао од борбе, поново је обукао униформу и као припадник Војске Републике Српске остао на ратишту до завршетка рата - навели су из Меморијалног центра Републике Српске.