Бубић: Видљиви ефекти политике подстицаја за привреду у Српској
Бубић је у интервјуу Срни рекао да су ефекти политике подстицаја видљиви и кроз набавку нове опреме и унапређење технолошког процеса, те је нагласио да је ове године за те намјене планирано 45 милиона КМ.
Бубић је навео да је до сада у Српској за подстицаје издвојено укупно 99 милиона КМ, те је нагласио да расте број заинтересованих привредника који се пријављују на јавне позиве ресорног министарства што, као је истакао, показује да је досадашња политика подстицаја у Српској била добра.
- У овој годни смо донијели нови закон о подстицајима. Постије три врсте подстицаја - за промоцију и побољшање конкурентности малих и средњих предузећа за шта је ове године издвојено око 5,5 милиона КМ, подстицај за улагања за шта је издвјено 23 милиона КМ - рекао је Бубић у интервјуу Срни.
Бубић је додао и да је недавом уредбом регулисан и подстицај за повећање плата радника па привредни субјекти имају право на рефндацију укупних доприноса на плате за износ за који је плата повећана.
ОТЕЖАНО ПОСЛОВАЊЕ СА ЕУ
Говорећи о стању привреде Српске, Бубић је нагласио да се прати стање у овој области у окружењу, уз напомену да је привреда Српске уско везана за ЕУ.
Посљедњих година, каже, у ЕУ је дошло до компликација када је ријеч о пословању, а почетком руско-украјинског рата смањене су и привредне активности.
- Узрок су ратна збивања, али првенствено поскупљење енергената и губитак неких тржишта. Како је привреда Српске везана за ЕУ, поготово Њемачку, Аустрију и Италију, услови привређивања су отежани - рекао је Бубић.
Он је нагласио да су инфлација и раст цијена додатно отежали пословање привреде Српске, усљед чега су повећаи трошкови.
ПОЈЕДНОСТАВЉЕНЕ ПРОЦЕДУРЕ
Бубић сматра да је поједностављивање процедура за улагања у привреду Српске једна од мјера која допринси заинтересованости домаћих и страних инвеститора.
- Није то једина мјера, важна је и пореска политика, цијена енергената, геостратешки положај Републике Српске, као и путна инфраструктура која се озбиљно гради и обнавља - рекао је он.
Бубић је оцијенио да је Српска сигурна за инвестирање и да је то препознато, чему у прилог иде чињеница да су посљедњих година отворени погони компанија "Мале" и "Искра" у Лакташима, да "Перутнина" озбиљно повећава капацитете, а има наговјештаје за проширење производње у "Хемофарму" и "Бањалучкој пивари".
Он је навео да окосницу привреде Републике Српске чине машинска и електро индустрија, ИТ индустрија, дрвопрерада, те текстилно-кожарска индустрија.
Указао је да дрвна индустрија у Републици Српској има велики потенцијал јер има базне ресурсе, односно сировину на овом подручју, али да треба радити на повећању степена финализације производа и да се не извози само резана грађа или цијепано дрво.
- Треба да се производи намјештај, плоче и неки елементи који су интересантни са домаћу финалну производњу у дрвној индустрији, али и за купце широм свијета - нагласио је Бубић.