Велики инвестициони циклус - раст БДП, јавних прихода и броја запослених (ВИДЕО)
Рекордна наплата јавних прихода у Републици Српској - за шест мјесеци 2,41 милијарда КМ. У Пореској управи кажу да овакви резултати потврђују стабилан привредни раст, већу пореску дисциплину и позитивне ефекте дигитализације и електронске фискализације.
- Што је повећање од 140 милиона КМ у односу на исти период прошле године, што нам даје сигурност. Говоримо о полугодишњим подацима, али то нам даје гаранцију о стабилности испуњавања својих законских обавеза од стране фондова, прије свега Фонда пензијско-инвалидског осигурања и Фонда здравственог осигурања - истиче директор Пореске управе Републике Српске Горан Маричић.
Да би се наплатили порези морају добро да раде и контролни органи, а да би био добар привредник морају се редовно измиривати све обавезе. У предузећу Крајина клас запослено је око 500 радника. Власник и послодавац Саша Тривић истиче да је раст наплате прихода производ бројних фактора.
- То је посљедица, у принципу, раста плата како у приватном, тако у јавном сектору и то је нешто више него што смо очекивали, али то показује да је раст плата у проценту од неких девет до десет одсто. Наравно да није лако скупити тај новац, али ако се хоћете бавити бизнисом, онда се морате бавити и тим дијелом посла - наглашава Тривић.
А бавила се много и Влада Српске. Смањени су доприноси са 33 на 31 одсто, порез на доходак са десет на осам одсто, док је неопорезиви дио плате повећан је са 800 на 1.000 КМ.
- Имамо повећан број запослених за преко 1.300, имамо повећан БДП-а и наравно, када су у питању приходи, да то такође прати. Непрестано причамо о томе да инвестициони циклус у који је Српска ушла мора да почне да даје резултате и управо су то ти резултати - истиче премијер Српске.
И економисти су сагласни - мјере Владе, али и контролних органа дају резултате. Наплата јавних прихода расте из године у годину. Биљежи се јасан раст и када је ријеч о наплати пореза на доходак, за 16 одсто, док је највећи процентуални раст забиљежен код пореза на непокретности, чија је наплата износила 24,4 милиона.
- Резултат су једног организованог и посвећеног рада Пореске управе, превасходно дигитализације. Када говоримо о дигитализацији, то су нови сервиси и могућности плаћања пореза, а опет с друге стране праћењу и инспекцијским органима који су доста активнији, али и одређеним параметрима који су резултат активности како самог окружења, тако и институција које помажу привреди - каже економиста Александар Љубоја.
Јасан вјетар у леђа привреди и Републици Српској била је и дипломатска офанзива која је довела до укидања санкција и за Републику и грађане, привреду и нове инвестиције отворила бројна врата.