Спорно одлагалиште на Трговској гори: БиХ ће учествовати у процјени утицаја на животну средину
Наиме, након што је Министарство за заштиту околиша и зелену транзицију Хрватске у јуну нотификацијом формално обавијестило БиХ о покретању овог поступка и затражило одговор да ли БиХ намјерава, у складу са Еспо конвенцијом, учествовати у прекограничним консултацијама, Министарство спољне трговине и економских односа је хрватској страни заједно са својим дописом прослиједило одговор Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске као контакт тачке за Еспо конвенцију.
- У одговору је истакнуто да је нотификација Хрватске нејасна, непотпуна, неблаговремена, те да није усклађена са Еспо и другим међународним конвенцијама - наводи се у саопштењу.
Указано је такође на кључне недостатке поступака Хрватске у вези са предметним пројектом и потребу да се цјелокупан погрешно вођени поступак врати у знатно ранију фазу, те су поново истакнути претходни захтјеви за достављањем релевантних информација и документације, као и за формирањем заједничког тијела и/или закључивање посебног билатералног споразума по овом питању.
Министарство спољне трговине и економских односа у Савјету министара подсјећа јавност да Хрватска још увијек није доставила Студију утицаја на животну средину нити било какву документацију о процјени утицаја.
- Предметном нотификацијом је фактички само најављен процес консултација и јавних расправа након што Студија буде комплетирана и достављена - истакли су у саопштењу.
Министарство спољне трговине и економских односа наставља да координише активности, као и правну борбу пред више међународних тијела против овог несавјесно вођеног пројекта Хрватске.
- Истичемо да Република Хрватска треба да умјесто изградње предметног центра поступи у складу са својим међународним обавезама и општеприхваћеним начелима међународног права, те да радиоактивни отпад из Нуклеарне електране Кршко складишти у држави у којој је и настао и која је спремна да га прихвати – Републици Словенији - истакли су.
Наводе да је то једино правилно и прихватљиво рјешење како за становништво у БиХ, тако и за становништво Хрватске, нарочито имајући у виду чињеницу да је избор Черкезовца извршен уз груба кршења међународних стандарда из области заштите животне средине, нуклеарне енергије и људских права, а нарочито уз очигледну еколошку дискриминацију локалне популације.