Нови сиријски парламент састао се први пут након свргавања Асада
У говору пред парламентом у Дамаску, Ал-Шара је позвао посланике да учине парламент узором одговорности и компетентности, и описао га као “платформу за истину и правду“.
- Сирија исписује славну историју која одражава њено херојство, а пред нама је одговорност изградње како нације, тако и појединца - рекао је он.
Парламент се посматра као тест обећања Ал-Шаре да ће изградити инклузивни нови поредак у Сирији, којом је деценијама као полицијском државом управљала породица.
Према привременим правилима управљања земљом, двије трећине чланова парламента, који има 210 посланика, изабрале су прошле године регионалне изборне комисије, док је Ал-Шара преосталу трећину именовао 1. јула.
Званичници су навели да је овај систем био неопходан јер су године рата довеле до расељавања милиона људи и онемогућиле ослањање на тачне евиденције становништва, или бирачке спискове.
Критичари тврде да то извршној власти даје широку контролу над процесом избора.
Ал-Шара је изјавио да подржава одржавање општих избора чим то дозволе инфраструктура и документација. Привремена уставна декларација, уведена 2025. године, додијелила је парламенту ограничена овлашћења, а не постоји ни обавеза да влада добије парламентарно гласање о повјерењу, подсјетила је агенција.
Скупштина може да предлаже и усваја законе, а њен мандат траје 30 мјесеци уз могућност продужења, док преузима законодавну власт све док се не усвоји трајни устав и не организују избори.
Жене чине 10 одсто посланика у парламенту Сирије, што значи да у скупштини сједи 21 посланица, од којих је 15 именовао Ал-Шара.
Као бивши припадник Ал Каиде, који је са том организацијом прекинуо везе 2016. године, Ал-Шара је преобликовао Сирију након свргавања Асада, градећи блиске везе са западним државама и обећавајући нову еру слобода, иако је његову прву годину на власти потресло неколико таласа насиља у сукобима између провладиних бораца и припадника мањинских група, подсјећа агенција.
Власти нису објавиле податке о томе колико посланика припада етничким и верским мањинама, а незванични подаци показују да је 10 мјеста, попуњених прошле године, припало припадницима ових заједница, укључујући Курде, хришћане и алавите, верску групу којој је припадао и Асад.
Четири мјеста су упражњена јер је један посланик преминуо, док три мјеста која су резервисана за провинцију Свеида, у којој већину чине Друзи, још увијек нису попуњена.
Власти су саопштиле да је избор посланика за Свеиду одложен док се не стекну “погодни услови“. Ово подручје је остало ван контроле државе након што су се владине снаге и савезнички борци у тој области сукобили са Друзима у јулу прошле године, када је, према подацима Уједињених нација, погинуло око 1.700 људи, подсјетио је Ројтерс.