Танасић: Сви у Црној Гори говоре Његошевим - српским језиком
Танасић је указао да је Његош на српском језику, између осталог, слао поруке и тадашњим и садашњим непријатељима о снази српског народа и да је он "воћка чудновата".
Он је, осврћући се на чињеницу да у Скупштини Црне Горе није прихваћена иницијатива да српски језик у Уставу Црне Горе добије статус службеног, истакао да се српског језика нису и неће одрећи у Црној Гори и да то показује и задњи попис.
- Видимо из пописа, уз све савршене демократске методе притисака, да је у Црној Гори знатно више говорника српског језика него што према попису има становника који се изјашњавају као Срби - рекао је Танасић за Срну.
Он је нагласио да се у Црној Гори нису одрекли српског језика ни ћирилице ни 1916. године, кад је Аустроугарска окупирала тај простор, те да су то плаћали главама.
- Зар да се одрекну културне баштине која је, сва, створена на овоме језику. Ту је и Мирослављево јеванђеље, један од неколико најскупљих драгуља свјетске културне баштине, написано на српској редакцији старословенског и ћирилицом - истакао је Танасић.
Према његовим ријечима, неспорно је да сви у Црној Гори данас говоре српским језиком, па и они који кажу или мисле да говоре неким црногорским језиком.
- Не морају вјеровати мени, и лингвистичкој струци, и у њој толиким лингвистима свјетског угледа који потичу из Црне Горе. Нека упореде то што пишу са оним језиком, којим су говорили и писали њихови очеви и дједови. За покоји дијалектизам унесен у "црногорски" језик знали су њихови дједови. Узгред, то и није карактеристика само српских говора у границама државе Црне Горе - рекао је Танасић.
Он је поручио да, промијенити име "не значи добити под њим нови језик".
- Бог је језике подијелио! Закаснили су! Уз све напоре и све префињене, европске, и примитивне старинске алате - језички инжењеринг у Црној Гори не пролази - јасан је Танасић.
Он је констатовао да су они који се одричу језика својих прадједова "дали вјеру за вечеру".
- Обично кад се да вјера за вечеру, нема повратка. Дали су, али не могу дати јер нису то они ни купили, тачније је – дали би Црну Гору, и своје ђедове, и све што је народ у Црној Гори створио у култури кроз вијекове борбе за српско име и слободну златну. Јер – нема вечере за џаба код оних којим су се продали ови наши - истакао је Танасић.
Он је рекао да се у то људи могу увјерити на много других сличних случајева у данашњем времену.
- Ипак то је поучно, како за ове који су се продали тако, што је много важније, за оне које они покушавају да привуку на ту вечеру. Завршиће се та вечера, дубоко вјерујем, као и "нова црногорска православна црква" - навео је Танасић.
Говорећи о томе како одбранити српски језик и национално писмо, не само у Црној Гори него на свим просторима гдје живе Срби, Танасић је навео да је, према пракси у цивилизованом свијету и свим важећим документима о људским правима, неспорно право на јединствен културни, језички, и духовни простор.
- Тог права, дакле и права на српски језик, не може се лишити ниједан народ, па ни српски. Ни ти новопроглашени народи српског језика. Кад им сазри свијест, и они ће бранити српски језик - навео је Танасић.
Он је упитао зашто се америчка нација не одриче енглеског језика и не узме назив амерички, "варијанту која се много, много више разликује од британске варијанте енглеског, него што има разлике између тих идиома новоназваних језика и `одбаченог` српског језика".
Танасић је нагласио да се не сјећа ни да постоји "бразилски језик" и упитао како се они нису тога досјетили, оцијенивши да ће се морати повести за изумима са Балкана.
- Постоји у друштвеним наукама појам балканизација. Да ли он подразумијева нешто корисно? Ово је питање за добронамјерне, није за оне за вечером. Кратак и директан одговор. Дужност је свих нас припадника српског народа да бранимо право говорника српског језика у Црној Гори и на сваком педљу простора гдје је вијековима матерњи језик - рекао је Танасић.
Он је подвукао да то није мјешање у туђе ствари, већ "мијешање у најнашкије ствари" и додао да се то "односи како на представнике државних власти, тако на институције културе, на све оне који се сматрају интелектуалцима свога народа".
- И дакако - на новинаре. Историја нас учи да свако ко другачије поступа дође пред суд историје. Дакле, на сваки начин подржавати и бранити право на српски језик у Црној Гори, стајати уз свој народ и своју Цркву. Ни више ни мање од тога - поручио је Танасић.
У актуелним уставним промјенама које су усвојене у Скупштини Црне Горе, питање српског језика није уврштено у нацрт амандмана.
Према актуелном Уставу Црне Горе, црногорски језик је службени језик, док су српски, "босански", албански, хрватски у службеној употреби, иако српским језиком према подацима са пописа говори највећи диоо становништва, њих око 45 одсто.