34 године од Петровданске битке за одбрану Добоја

Хрватско-муслиманске формације на Петровдан прије 34 године напале су положаје српске војске код Добоја.

Раде Јанковић присјећа се тог 12. јула 1992. године, када је умјесто да слави 22. рођендан, са саборцима кренуо у одбрану града. Са вишеструко бројним непријатељем, борба се водила прса у прса.

- Непријатељска војска је већ ушла у дубоко у нашу територију и једноставно није се знало ко против кога ту ратује. Они су запуцали, један метак ме погодио, пао сам и послије тога сам био девет дана у коми не сјећам се ничега. Био сам девет дана у Бањалуци, касније на ВМА - рекао је Јанковић.

Одбрана града била је императив, јер су иза леђа најхрабријих српских бораца биле жене, дјеца и стари. Добој је тих дана био и уточиште за многобројне Србе, избјегле из долине ријеке Босне.

- Морал је био и увијек ће бити, само сад кажем неискуство је узело данак, почетак рата, неискуство. Знате кад нешто планирате увијек сте у предности и имате визију шта желите, а онај не зна шта му се спрема - каже Млађо Китановић из Теслића.

О јачини напада непријатеља, најбоље свједочи чињеница да је су првог дана битке за одбрану Добоја погинула 34 српска борца и припадника полиције, а њих 76 је рањено.

- То је била сурова стварност. Одједном је почео страховити напад артиљерије, а недуго затим и пјешадијски напад - сјећа се Димшо Живановић некадашњи командант Првог батаљона Добојске бригаде Војске Републике Српске.

Јаке муслиманско-хрватске снаге, регуларна војска Хрватске и страни плаћеници, од којих су неки, према заробљеној документацији, били и из Енглеске, напале су Добој из пет праваца. А град је тада бранио један ојачани батаљон.

- Тај дан бранили су се цивили, што доказује једноставно они нису вршили нападе само на војне објекте који су бранили град и војне положаје, него су вршили нападе систематски што показује велики број погинулих и рањених цивила тога дана. Жељели су да створе један хаос, да би они лакше владали овим просторима - поручио је Петар Тубић предсједник Градске борачке организације Добој.

Добој и његови становници тог дана жестоко су гранатирани. За четири године рата живот је изгубило 99 цивила, док их је 339 рањено.