Врањеш: БиХ је клинички мртва, неко је све вријеме одржава на апаратима
- Они су ушли у неправилност самом чињеницом да су Шмита именовали нелегалним путем, заобилазећи Савјет безбједности. Након тога, једна неправилност водила је ка наредној, а некада блиске савезнице су се посвађале управо због тога - истакао је Врањеш.
Он објашњава да је раздор међу међународним актерима настао усљед различитих погледа на будућност међународне управе у БиХ.
- Американци су промијенили став, приближавајући се позицији Русије да полако треба затварати канцеларију високог представника и преносити доношење одлука искључиво на локалне лидере, односно на три конститутивна народа. То је значајан заокрет Америке, која је годинама одржавала ту међународну управу на апаратима, финансирала је и користила своју моћ како би подржала њен утицај. Сада сматрају да је потребно извршити транзицију, у оквиру које би будући високи представник имао ограничен и орочен мандат, уз јасан циљ затварања те позиције - казао је Врањеш и додаје: Са друге стране, имамо европски фактор – говорим о Бриселу, Лондону, Паризу и Берлину - који сматрају да по сваку цијену треба оставити високог представника у пуном капацитету и са неограниченим мандатом, заобилазећи Савјет безбедности и питање руског гласа - додао је Врањеш.
Према његовим ријечима, Европљани тренутно условљавају Американце по питању подршке будућем имену високог представника. Врањеш се осврнуо и на тренутну правну недоумицу у вези са руковођењем том институцијом.
- Сада имамо ситуацију коју називају в. д. високог представника, што је категорија која не постоји ни у једном документу. Ријеч је о Американцу Луису Кришоку, којег је Шмит именовао за свог замјеника на приједлог Стејт департмента, још у вријеме Бајденове администрације. У међувремену би требало да до 14. јула усагласе име новог представника, али по мојим информацијама, договор још није постигнут - казао је Врањеш.
Врањеш је посебно критиковао улогу Европске уније, оцијенивши је као контрапродуктивну у тренутном политичком контексту БиХ:
- Званични Брисел је постао потпуно деструктиван фактор унутар БиХ. То није никакав конструктиван допринос на путу ка ЕУ, већ напротив – потпуно деструктивна улога. Они сматрају да све оно што Шмит није успио да уради, треба да заврше они кроз европске преговоре и кластере, али примјеном бонских овлашћења под њиховом директном палицом - рекао је Врањеш.
Амбасадор БиХ у Србији је стање описао као дугогодишњу политичку агонију под страним утицајем, повлачећи паралелу између америчких и европских намјера.
- Босна и Херцеговина је амерички пројекат, настала у Дејтону као државна заједница која је све вријеме под утицајем САД. Читава заједница је клинички мртва, а неко је све вријеме одржава на апаратима. До сада су то чиниле САД, а сада Брисел сматра да би они требало да преузму ту улогу, док би Американци требало да се повуку из процеса одлучивања унутар тог колективног Запада на територији БиХ."
Он појашњава да се суштинска разлика огледа у приступу суверенитету и будућности локалне власти.
- Са једне стране имате америчку перспективу да Босни и Херцеговини треба вратити суверенитет и систем одлучивања заснован на политичким представницима три конститутивна народа. Они заговарају транзицију ка локалним лидерима, што је став који је близак ономе што заступају Русија и Кина у Савјету безбједности. Са друге стране, имамо европске партнере који се представљају као добронамјерни, а заправо по сваку цијену желе да задрже овај модел 'клиничке смрти' БиХ. Они је одржавају на вјештачким плућима и срцу, уз обећање да ће јој, када једног дана уђе у ЕУ, израсти нова плућа - објаснио је Врањеш и додаје:
Њемачка је јасно изнијела став да БиХ види као своју зону интереса, а ту амбицију дијеле и Британци, који покушавају да на сличан начин дефинишу своју сферу утицаја. Када је америчка администрација, са доласком Доналда Трампа, окренула леђа Шмиту и заузела став да он треба да оде, Њемачка је инсистирала на томе да он мора остати. За њих је он постао кључни 'асет' – представник њихових интереса који дјелује изван свих процедура и оквира у којима би једна држава требало да се креће - додао је Врањеш.
Врањеш је посебно нагласио контрадикторност у поступању Брисела када је ријеч о примени Споразума о стабилизацији и придруживању.
- Босна и Херцеговина је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Чланови 1. и 2. тог споразума јасно дефинишу принципе и владавину права као оквир који ствара простор за реформе и напредак ка европским интеграцијама. Међутим, исти тај Брисел крши те одредбе. Они директно крше Споразум о стабилизацији и придруживању чињеницом да су са преко 50 одсто средстава финансирали све активности Кристијана Шмита, које су у суштини биле усмјерене против владавине права. Тиме су директно прекршили сопствени правни оквир на којем инсистирају - констатовао је Врањеш.
Врањеш се осврнуо и на проблем функционисања државних институција и креирања спољнополитичких ставова:
- Званичан став БиХ се креира консензусом три члана Председништва БиХ; то је једина процедура за усвајање спољнополитичког става. Међутим, бошњачка страна често узурпира ту позицију и износи ставове који су неистинити. Када је Лагумџија у УН говорио о резолуцији о Сребреници, није говорио у име БиХ или Предсједништва, већ искључиво у име политичке опције која га је ту поставила и у име једног од три конститутивна народа. Ипак, они то представљају као званичан став државе, иако Предсједништво о тој резолуцији никада није расправљало. С друге стране, када ја заступам став Републике Српске, која ме је номиновала за амбасадора, то се одмах приказује као кршење обичаја и наводно подривање заједничког гласа. Ту су на дјелу чисти двоструки стандарди - објаснио је Врањеш.
Он је закључио да је одрживост државе условљена строгим поштовањем унутрашњег договора.
- БиХ може да функционише искључиво ако су сва три конститутивна народа равноправна, без прегласавања, узурпација и дискриминације - додаје.
Врањеш је посебно истакао дубоку несугласицу између западних партнера око попуњавања позиције високог представника.
- Кришок је сада добио готово измишљену титулу – вршилац дужности високог представника – категорију која правно не постоји и није дефинисана. Што се тиче америчке позиције, њима одговара тренутно стање јер имају свог човека на тој функцији, који би тако могао да остане у недоглед. Истовремено, Европљани покушавају да уцјењују Американце по питању именовања новог кандидата. Тако су одбили Ландија, уз аргумент да је 'превише благонаклон према Србима'. Иако је Марко Рубио званично у Конгресу потврдио да је Ланди кандидат иза којег чврсто стоје, Европљани су га одбили након што су га довели у Сарајево. Они тренутно преговарају, али је европски блок чврсто против њега. С друге стране, постоји идеја о именовању Француза Ренеа Троказа, који ужива подршку дела ЕУ, али су Американци против њега. Једноставно, не могу да се договоре - објашњава Врањеш и додаје:
Република Српска има јасан став, који српски члан Председништва госпођа Жељка Цвијановић недвосмислено заговара: што се тиче Републике Српске, једино онај високи представник који буде именован у Савјету безбједности УН има пуни легитимитет за званичну Бањалуку. Штавише, заборавља се да би, према духу демократских процеса, управо унутрашњи актери у БиХ требало да предложе име кандидата, умјесто што се о томе одлучује мимо нас - истакао је Врањеш.
Врањеш се осврнуо и на предстојеће опште изборе у БиХ, заказане за 4. октобар, истакавши несугласице унутар опозиционог блока:
- Коначно знамо ко су кандидати за инокосне функције и носиоци листа, како за парламент, тако и за Парламентарну скупштину БиХ. Били смо сведоци ситуација у којима су се опозиционе партије жестоко сукобљавале око тога ко ће бити кандидат за поједине инокосне позиције. Сада се оправдано поставља питање како уопште могу да симулирају јединство током кампање у октобру, након свега што се дешавало - прокоментарисао је Врањеш.