Нема сагласности Тужилаштва за Караџићеву жалбу на дио оптужнице

Тужилашто наводи да је Караџић „игнорисао чињеницу“ да је жалбено вијеће раније донијело одлуку у вези са узимањем талаца, када је речено да чињеница да ли су припадници УН били учесници у борби или не није релевантна, јер су од тренутка заробљавања под заштитом у складу са Заједничким чланом три Женевске конвенције. Тачка 11 оптужнице терети Караџића за учешће у удруженом злочиначком подухвату у којем је он, заједно са другима, „починио, планирао, подстицао и/или помагао и подржавао“ узимање више од 200 војних посматрача и припадника УН за таоце, како би присилио НАТО да се уздржи од ваздушних удара на српске циљеве у БиХ у мају 1995. године. Караџић сматра да су УН биле страна у сукобу и да „плави шљемови“ који су учествовали у непријатељствима, нису уживали статус лица заштићених Женевским конвенцијама. У доношењу одлуке да оптужба остане у оптужници, претресно вијеће је навело да су, чак и ако су учестовали у непријатељствима, припадници УН по заробљавању уживали минимум права гарантованих Женевским конвенцијама и нису смјели бити коришћени као таоци. Одбрана је тражила ослобађајућу пресуду по свих 11 тачака оптужнице, да би претресно вијеће, у оквиру расправе по правилу 98 бис, ослободило Караџића оптужбе за геноцид у општинама БиХ 1992. године. Тужилаштво је уложило жалбу на ту одлуку, чему се одбрана није противила. Почетак доказног поступка одбране заказан је за 16. октобар.