Вето Цвијановићева дијелу опозиције алиби за критике; Зашто ПСС прикрива Иванићеве пропусте? (ВИДЕО)
Све парламентарне странке из Републике Српске најављују да ће подржати вето српског члана Жељке Цвијановић на прегласавање два федерална члана о враћању странаца у Комисију за националне споменике којом су истовремено консензус замијенили већинским одлучивањем. Ипак, из појединих централа попут Покрета Сигурна Српска, уобичајено, пљуште критике на рачун Цвијановићеве, која им поручује да ће све тражене одговоре добити на сједници републичког Парламента. И други званичници Српске одговарају да ово није тема за јефтине перформансе.
Почело је истовремено са закашњелом изградњом идентитета. Још од тренутка када су под окриљем рата у подруму сарајевског хотела некадашњи мухамеданци, потом муслимани постали Бошњаци, па се опет предомислили и одлучили да буду "босанци". Већ тада је интенција била да перфидно "побосанче" све друге нације, првенствено српско-православну и њихову културно-историјску вишевјековну заоставштину и да туђим благом попуне властиту историјску провалију. Кулминирало је са ескалацијом политичке тежње ка унитарној БиХ.
Само у посљедњој деценији свједочили смо како су сарајевски "прерађивачи" историје покушавали да "побосанче" Повељу Кулина бана - најстарији писани споменик на српском народном језику. И Чајничко јеванђеље - непроцјењиву средњевјековну рукописну књигу која се као живи молитвеник већ шест вијекова чува под сводовима Српске праославне цркве. Или како је кривотворећи епитафе под окриљем ноћи у сред Сарајева никао споменик српском средњевјековном владару Стефану Твртку првом Котроманићу којем су бизарно модификовали и име и историјску титулу.
И увијек је српски члан Комисије за националне споменике, захваљујући консензуалном одлучивању, био брана ревизионистима или бар фактима указивао на трулу ревизију. А онда су ријешили да промијене Комисију и њен начин одлучивања. "Муљажа" у Предсједништву почела је у јануару када су на иницијативу Дениса Бећировића, два члана изабрана бошњачким гласовима мимо Устава и Пословника, прегласали Жељку Цвијановић. Истина, још тада Комшић је био свјестан у какву се незакониту и неуставну авантуру упуштају.
- Посљедице тога су да ћемо ми остати без Комисије потпуно, ево како. Довољно је не мора чак ни Цвијановићка покретати спор на Уставном суду БиХ по питању да ли је та одлука могла бити донесена тако, довољно је само да не именују члана Комисије који долази из РС-а. Два странца која сад по овој новој одлуци треба да буду чланови Комисије како их мислите именовати без њеног гласа. Не можете рећи да два странца ипак немају елементе неке врсте вањске политике - рекао је Комшић тада.
О спољној политици Предсједништво одлучује само и искључиво консензусом. Но, то није сметало Бећировићу и његовој сјенци Комшићу да умјесто обавезујућег другог круга гласања своје мешетарење чак и објаве у сарајевском Службеном гласнику, а потом и перфидно прошире састав Комисије странцима, консензуално одлучивање промијене у већинско и поново прегласају српског члана. При томе и да потару одлуку Предсједништва из 2016. године. Претходно мимо знања Цвијановићеве, а незванично и Комшића, Бећировић се, што пословнички није смио, тајно дописивао са службеницима УНЕСКО. Од Канцеларије у Сарајеву сумњиво је измамио два имена, која посредством услужних медија покушава да представи као номинацију генералног директора Организације из Париза. Да је централу УНЕСКО упознао са свим својим неуставностима, тешко је повјеровати. Уз бројне друге манипулације и вишеструко кршење релевантних аката, међу којима и Пословник о раду, силништво је наставио и мимо упозорења Генералног секретаријата, а Цвијановићева заштиту затражила од Парламента Српске.
- Ако је неко одлучио да у Предсједништву може да мене прегласава на овако важним питањима онда исто тако је та судбина намијењена и том неком члану који би доашо из Републике Српске. То значи да брутално и незаконито могу прегласавати таквог члана и српску баштину проглашавати за босанскохерцеговачку или још горе преносити је из наших цркава и манастира на неке друге локације - рекла је Цвијановићева.
Нико од странака у Републици Српској не жели странце у овој Комисији и нико не жели да ти странци и федерални чланови одлуке доносе прегласавањем.
- Позивам све посланике, све странке да све ставе са стране те неке своје пројекције ко, шта, како... дођу на ту сједницу. Не бјежим од дебате, мислим да је урађено све што је требало и да подржимо тај вето и да тим ветом дамо до знања Бећировићу да је његов покушај пропао и да остане оваква одлука каква јесте на снази - рекао је шеф Клуба посланика СНСД-а у НСРС Срђан Мазалица.
А појединци, попут лидера ПСС-а Драшка Станивуковића и његових пратилаца, већ пројектују. Јефтиним популизмом постављају питања на која васколика јавност, али ваљда не и они, одговор већ зна - зашто је омогућен повратак странаца, зашто се пристало на одлучивање простом већином или зашто је изостала реакција након иницијалне Бећировићеве одлуке у јануару?
- Ако је ово посљедњи инструмент да се спаси што треба, ми нећемо одустати од тога да подржимо вето за ово, али ово постаје једна од највећих издаја од Дејтона - рекао је Станивуковић.
Одговорио је премијер Српске Саво Минић. Станивуковићу који хвали одлуку Предсједништва из 2016. у којем је тада сједио Младен Иванић поручује да је пажљивије прочита и видјеће ваљда да је била орочена само на годину. Тај рок је давно прошао.
- Питање за њега је - зашто је Иванић временски ограничио одлуку и продужио овај проблем, с обзиром да је тада имао повољнији однос снага из ФБиХ у Предсједништву, него што је данас.? Иначе, срамота је што неко ко се грлио са Кристијаном Шмитом по Бањалуци даје себи за право да за непостојећу издају оптужује српског члана Предсједништва. Суштина је да Народна скупштина захваљујући вету госпође Цвијановић има прилику да сруши све вишемјесечне манипулације у Предсједништву БиХ у вези Комисије за очување националних споменика БиХ - навео је Минић.
И те суштине би ваљда требало да буду свјесни сви српски посланици када на дневни ред стигне вето српског члана Предсједништва. А и сарајевски незаконити и неуставни ревизионисти у покушају и њехови цесионари, требало би да буду свјесни да се историја вијековима ствара, а не измишља. Поготово не отима!