Свједочанство Иванке Ранкић о страдању сина Ненада: Сина су ми заробили живог, а потом га данима мучили
- Још нико није одговарао за тај злочин. Хашко и правосуђе БиХ не интересују српске жртве и злочини над Србима, јер они су формирани и плаћени да прогоне и суде само Србима - каже ова српска мајка, показујући фотографије.
На језивим фотографијама су испечени дијелови њеног сина Ненада који је имао само 24 године када је заробљен.
- Свезали су га за шљиву и пекли плинским апаратом. О томе постоји и видео-касета на којој се виде Кемал Мехмедовић из оближњег села Пале, неки Авдо који живи на Авдагиној њиви код Братунца и Хасан Мемети из Поточара који је умро - прича Иванка.
Она истиче да се све зна о том злочину, али да правосуђе ништа не предузима.
- Тај Кемал годинама живи у Америци под лажним именом и прије извјесног времена је откривен, али још ништа није урађено. Није му суђено. Да се ради о Србину давно би био депортован и осуђен - констатује Иванка.
Име Кемала Мехмедовића помиње се и код одсијецања главе Анђелку Млађеновићу из Јежестице код Братунца, о чему је Срна раније писала.
Он се помиње као извршилац тог злочина, који је главу однио у Сребреницу, завезао за возило и вукао улицама показујући дјеци каква је, како је говрио, "ћетнићка глава". За то "јунаштво" награђен је од свог команданта Насера Орића.
Према Иванкиним ријечима, на језивом снимку се види ко и како пече њеног сина. "Имена се знају. Док они муче мог Ненада, Насер Орић игра коло и говори "мучите четника". Све је снимљено - истиче Иванка.
ФОТОГРАФИЈЕ И ВИДЕО-СНИМАК ПРИКАЗУЈУ МУЧЕЊЕ
Она каже да није знала да постоје фотографије и касета са снимцима мучења њеног Ненада и да ни сада не зна како је преживјела када је све то погледала.
- Муж Боро се тешко разболио и неколико дана пред смрт ми је то рекао. Добро је платио те слике и касету некој Драгани-Српкињи, која је радила за неке британске новине, а касније је негдје погинула. Супруг ме замолио да то не дирам док је он жив. Умро је неколико дана касније, 20. фебруара 2002.године - присјећа се Иванка.
КОВЧЕГ НИЈЕ ОТВАРАН
Према Ивакином свједочењу, печен Ненадов скелет злочинци су на колицима довезли на "Жути мост" који је раздвајао Сребреницу и Братунац и држали га под митраљеском ватром, поручивши да се дође по њега.
- Наша војска га је некако избавила и превезла до братуначког Дома здравља. Ту су га положили у ковачег који су заковали и нису дозволили да се отвара. Тако је сахрањен 26. маја 1992. године у братуначком гробљу - сузних очију и уз дубоки уздах казује ова уплакана мајка.
Она указује да је годинама давала изјаве и домаћим и страним новинарима, да су неке објављене, а неке нису, јер некоме не одговарају.
Писала је писма тужилаштвима у Бијељини и Тузли, али никад нико није дошао да је салуша, да се покрене истрага и подигне оптужница јер то, како истиче, некоме не одговара.
Она каже да вјерује и нада се само Божијој правди да стигне злочинце и оне који их штите.
- Друге правде за злочине над Србима нема - истиче ова старица и наводи да нико није одговарао за убисто снајпером њеног братића Ратка Цвјетиновића, који је као 21-годишњак убијен испред куће у Обадима, као и за њеног брата Миладина коме су зликовци стукли главу чекићима, те за рођака Рајка Маринковића убијеног код оваца у Подравању.
Упркос четири тешке трагедије, ова храбра жена је до краја рата носила униформу и остала да извршава задатке Војске Републике Српске.
Уз сву бол и тугу каже да јој је посебно било тешко када јој се преудала снаја, супруга убијеног Ненада, неколико мјесеци након његовог страдања и оставила двоје дјеце од три године и пет мјесеци - Бранку и Данку.
- Имали смо проблема. На крају су остале са мном, завршиле факултете, удале се и имају своје породице. Дођу, посјете ме - говори са сјетом.
АНОМАЛИЈЕ ПРАВОСУЂА БиХ
Иванка указује на нелогичност, апсурд и једностраност рада правосуђа БиХ.
- Умјесто да се суди убицама мога сина Ненада, припадници Сипе су долазили и тражили мог другог сина, који је од почетка рата у Њемачкој и тамо ради и живи. Када је долазио одазвао се и три сата су га саслушавали. Не знам због чега. А никада нису дошли да чују и да им кажем ко ми је и како убио дијете и ко сада са муслиманским ратним заставама труби и провоцира испод мога прозора", одмахујући руком говори Иванка, показујући тако да ништа више не очекује од правосуђа БиХ и да се моли Богу и само вјерује у Божију правду која стигне кад-тад.