Цвијановић за Израел Хајом: Упркос бројним притисцима Српска и даље стоји као постојан партнер државе Израел
Колумну Цвијановићеве за Израел Хајом преносимо у цијелости:
Постоји стара изрека да они "који не памте историју, осуђени су да је изнова преживљавају", и у томе стоји чврста веза између српског и јеврејског народа. Током најмрачнијих тренутака људске историје у ХХ вијеку и Србима и Јеврејима је била намијењена иста улога. Међутим, одбили смо да будемо избрисани са лица земље. У свијету хладнокрвних калкулација у међународним односима, наше савезништво остаје чисто и нераскидиво управо због заједничког опстанка у скоро па немогућим условима.
Бјежећи од инквизиције са Пиринејског полуострва, крајем XV вијека, на Балкан су почели да пристижу Сефарди. За вријеме Отоманске империје су оплеменили друштво својим трговачким умијећем и везама, и обогатили културу медитеранским обичајима и навикама. Међутим, након што је Србија добила своју државу, Сефарди су се потпуно интегрисали у борбу младе државе за самосталност - учествовали у Балканским ратовима, помагали развој науке и културе и слично.
Чувени писац Оскар Давичо, сликар Леон Коен, чувени новелиста Давид Албахари и бројни други су постали саставни дио српске културе и историје. Желим да напоменем да је и Теодор Херцл, који је један од зачетника идеје ционизма, поријеклом из београдске општине Земун, гдје добио и улицу. Са друге стране, због херојства током II свјетског рата и скривања Јевреја од Нациста, Јад Вашем је уврстио преко 130 Срба међу "праведнике међу народима". Дакле наша солидарност и помоћ су обострани и искрени, као и наше страдање. Усташки логор Јасеновац је највеће српско стратиште у II свјетском рату, и једно од највећих јеврејских стратишта у истом периоду.
Међутим, заједничка прошлост јесте добар, али не и једини разлог за добре односе у међународној политици. Због тога је пријатељство између српског и јеврејског народа посебно значајно, будући да се суочавамо са сличним проблемима када је у питању лицемјеран однос међународне заједнице према нашим државама. Људи који из удобних фотеља и са сигурне удаљености желе да дијеле моралне лекције и разводњавају суверенитет других нација неће сносити никакве посљедице за своје акције. Због тога немамо право да се повијамо пред њиховим притисцима, него да радимо у најбољем интересу наших грађана, и да цијенимо жртву наших предака.
Ми разумијемо шта значи живјети и опстајати у сложеном, често непријатељском окружењу. Због тога имамо разумијевање за положај Израела данас. Појава и раст антисемитизма у бошњачко-муслиманским срединама у БиХ коју видимо данас није само још један тренд - то је подсједник на оно што је било, и што може поново да нам се деси. Због тога се против тога у континуитету боримо, и користимо све наше расположиве политичке и дипломатске ресурсе да укажемо на облак антисемитизма и антисрбизма који се надвија над нашом државом.
Управо зато, морам истаћи да се у Сарајеву од почетка сукоба у Гази организују скупови подршке Палестини и Ирану, уз ратне заставе и екстремистичке симболе, док се комеморације израелским жртвама забрањују. Због безбједносних ризика, годишњица Хамасовог напада премјештена је у Источно Сарајево, Република Српска. Узимајући у обзир све наведено, морамо да истакнемо наш историјски став у СБ УН 2011. године када је захваљујући представницима Републике Српске изостала подршка Босне и Херцеговине Палестини да постане чланица УН.
Током 2025. године услиједили су нови инциденти. Након институционалног притиска бошњачких политичара, који су Израел назвали "геноцидном творевином", отказано је одржавање Европске конференција рабина које је требало бити организовано у Сарајеву, што је изазвало оштре међународне осуде. Земаљски музеј БиХ је новац од улазница за Сарајевску хагаду донирао Палестини, што је израелска амбасадорка оцијенила као злоупотребу јеврејског насљеђа.
Серију инцидената заокружио је догађај у сарајевском хотелу, гдје је особље бацило пасоше израелских туриста у смеће. За разлику од тога, у Републици Српској није забиљежен ниједан антисемитски инцидент. Руководство и представници Републике Српске су поводом 7. октобра изразили своје најдубље саучешће и палата Предсједника Републике је те вечери освијетљена у бојама заставе државе Израел, као што увијек чинимо и поводом израелског Дана државности.
Наша заједничка прошлост научила нас је фундаменталној истини: право на самоопредјељење и очување историјске истине су императив. Ми никада нећемо дозволити да мученици Јасеновца или жртве Холокауста буду заборављени, нити ћемо икада допустити да се такво нешто поново деси. Упркос бројним притисцима, Република Српска и даље стоји као постојан и стабилан партнер државе Израел, и са великим поштовањем пратимо вашу борбу за опстанак и суверенитет, видјевши у томе и одраз сопствене одлучности да сачувамо свој положај, своје надлежности и аутономију, као и уставни статус и, највише од свега, наш идентитет.