Сјећање на егзодус: У Мостару и Невесињу обиљежене 34 године од прогона Срба (ВИДЕО)
У Саборној цркви Свете Тројице у Мостару служен је помен, након чега су симболично спуштене руже са моста у ријеку Буну, гдје је, претпоставља се, почињен злочин.
Горило је све српско тог јуна 1992. па и оно најсветије, Саборна црква Свете Тројице, тада највећи храм на Балкану, симбол Мостара, а која до дана данашњег није обновљења.
На подручју Херцеговине породице трагају за још 82 тијела несталих, а у Републици Српској за 1.627 особа.
- Податак да се још трага за 82 особе показује да овај процес није текао очекиваном динамиком и да, нажалост, још имамо велики број људи за чијом судбином трагамо. Породице и ми који их представљамо апелујемо на власти Републике Српске да нам помогну да се овај процес покрене са мртве тачке и да дођемо до нових информација и идентификација - рекла је Исидора Граорац, предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
Граорчева је нагласила да је познато да се у три спомен-костурнице у Републици Српској, од којих је једна у Невесињу, налази велики број неидентификованих посмртних остатака.
Она је истакла да су добили подршку да покушају да ријеше тај проблем у оквиру Републике Српске и у том контексту траже и оснивање канцеларије која би се бавила овим питањем.
- Вјерујем да ћемо у томе успјети. Тада ћемо моћи рећи да преузимамо одговорност и враћамо надлежности које су постојале прије 2008. године, када су се овим питањем бавиле ентитетске комисије. На то нас је натјерала чињеница да данас имамо родитеље старије од 75 година који, уколико се буду ослањали искључиво на рад постојећих институција, можда никада неће дочекати одговор о судбини својих најмилијих - поручила је Граорчева.
Предсједавајући Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић рекао је да је ово тужан дан за све Србе из долине Неретве, Мостара и цијеле Херцеговине, наводећи да се трага за више од 80 Срба са тог подручја, а углавном је ријеч о немоћним особама, старијим лицима и женама.
- То су дјела тешких ратних злочина - рекао је Перишић и додао да је нажалост све мање релевантних информација које би могле довести до проналаска посмртних остатака.
Обиљежавању 34 године од егзодуса српског народа из Мостара и долине Неретве присуствовали су конзул у Конзулату Србије у Мостару Петар Спадијер, посланици у Народној скупштини Републике Српске Илија Таминџија и Огњен Куљић, начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић, начелник Источног Мостара Божо Сјеран, представници Канцеларије Владе Републике Српске у Мостару и други.