Представници ПСС најавили низ иницијатива које ће упутити институцијама БиХ везане за смањење ПДВ-а
Посланик ПДП-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мира Пекић истакла је да приходи од индиректних пореза константно расту, као и буџети институција БиХ, али да грађани од тога не осјећају конкретне користи.
Она је подсјетила да су "приходи од индиректних пореза у првих пет мјесеци ове године повећани за око 250 милиона КМ, док је буџет институција БиХ са милијарду КМ из 2022. године повећан на милијарду и по КМ".
- Све наше иницијативе које су се тицале смањења ПДВ-а, увођења диференцијалне стопе и могућности да се смањи ПДВ на одређене животне намирнице нису уродиле плодом. Зато ћемо у наредном периоду почети са прикупљањем потписа грађана за смањење ПДВ-а на лијекове и основне животне намирнице - поручила је Пекићева.
Она је нагласила да "није прихватљиво да се лијекови опорезују истом стопом као и друга роба, те подсјетила да још није реализована ни могућност поврата ПДВ-а за куповину прве некретнине, иако су законске измјене усвојене".
Посланик ПДП-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Бранислав Бореновић најавио је двије иницијативе које ће упутити Парламентарној скупштини БиХ с циљем рјешавања огромних чекања на граничним прелазима и олакшавања кретања грађана, робе и услуга.
Прва иницијатива кажу "предвиђа успостављање интегрисаних граничних прелаза са Србијом и Црном Гором по принципу једне контроле путника, возила и робе, што би значајно скратило вријеме задржавања и повећало ефикасност граничних процедура".
- Нема ниједног оправданог разлога да грађани и привреда и даље трпе посљедице застарјелог система двоструких контрола у нашем региону. Свакодневна чекања на границама доносе огромне губитке превозницима, привредницима и туристичком сектору, а грађанима одузимају вријеме и стварају непотребне трошкове. Регион већ има успјешне примјере интегрисаних прелаза, попут Прешева и Табановаца између Србије и Сјеверне Македоније, што показује да су оваква рјешења могућа и да дају конкретне резултате. Очекујем да Савјет министара БиХ без одлагања покрене разговоре и процедуре са Србијом и Црном Гором како би се овај модел што прије примјенио - поручио је Бореновић.
Друга иницијатива односи се на "хитно предузимање мјера ради смањења вишесатних чекања на граничним прелазима између БиХ и држава чланица Европске уније (Шенген зоне)".
- Недопустиво је да грађани и превозници сатима чекају на границама, док километарске колоне постају свакодневна појава. То није само питање комфора, већ озбиљан проблем који директно наше људе, транспортни сектор, туризам и ствара велику фрустрацију. Неопходно је хитно започети формалну сарадњу са институцијама Европске уније и предузети све неопходне мјере ради смањења вишесатних задржавања и унапређења протока путника и робе - нагласио је Бореновић.
Он је истакао да "грађани с правом очекују конкретна рјешења, а не изговоре, те да је ефикасније функционисање граничних прелаза једно од питања које директно утиче на квалитет живота људи и економски развој земље".
Замјеник предсједника Покрета Сигурна Српска Игор Радојичић осврнуо се на питање реформе Уставног суда БиХ и најавио да је странка припремила нацрт амандмана на Устав БиХ и нацрт закона о Уставном суду БиХ.
Према његовим ријечима, "након окончања мандата високог представника неопходно је окончати и други облик међународне интервенције у БиХ, који се огледа кроз присуство страних судија у Уставном суду БиХ".
- Самим одласком високог представника неће бити завршен процес окончања међународне интервенције у БиХ јер троје страних судија и даље сједи у Уставном суду БиХ. Због тога смо припремили рјешења којима би Уставни суд чиниле искључиво домаће судије, уз нови модел одлучивања који би обезбиједио равноправност конститутивних народа - изјавио је Радојичић.
Он је додао да "ПСС предлаже и враћање Уставног суда БиХ његовој изворној уставној надлежности, без улоге највише жалбене инстанце у редовним судским поступцима".
У Покрету Сигурна Српска сматрају да би "предложене иницијативе допринијеле ефикаснијем функционисању институција, већој регионалној повезаности и конкретном побољшању положаја грађана и привреде".