latinica  ћирилица
11/06/2026 |  13:11 ⇒ 14:16 | Аутор: РТРС

Вјештачка интелигенција и капитал: Да ли грађани треба да учествују у добицима нове технолошке револуције?

Економски системи и тржишта рада све су више изложени утицају вјештачке интелигенције. Младе генерације страхују да ће AI ограничити приступ почетним радним мјестима, док је скептицизам према овој технологији најизраженији у земљама у којима услужне дјелатности доминирају економијом. Више од 70 одсто Американаца сматра да се AI развија пребрзо, а процјене говоре да би стотине милиона радних мјеста широм свијета могле бити изложене аутоматизацији у наредној деценији, каже Бојан Лучић, економиста.
Понуде акција (Фото: EPA/ADAM VAUGHAN) -
Понуде акција (Фото: EPA/ADAM VAUGHAN)

- Истовремено, на глобалним тржиштима капитала одвија се један од највећих инвестиционих догађаја у модерној историји. Компаније Anthropic, OpenAI и SpaceX припремају иницијалне јавне понуде акција чија би укупна вриједност могла премашити 200 милијарди долара. Ријеч је о компанијама које се налазе у самом средишту технолошке трансформације свијета и које многи виде као будуће носиоце новог циклуса глобалног раста - наводи он.

Поставља се зато суштинско питање: ако су радна мјеста, образовни системи и читаве економије изложени ризицима које доноси AI, да ли је исправно да домаћинства, пензиони фондови и банке буду потпуно искључени из власништва над компанијама које стварају највећи дио нове вриједности?

- Историја економског развоја показује да су највеће друштвене тензије настајале онда када су користи технолошког напретка биле концентрисане у рукама малог броја власника капитала, док су трошкови прилагођавања били распоређени на читаво друштво. Управо зато све већи број економиста поставља питање како осигурати да грађани учествују у добицима AI револуције, а не само у њеним ризицима - истакао је Лучић.

Из те перспективе, каже, контролисана изложеност домаћинстава кроз инвестиционе и пензионе фондове не представља само инвестициону одлуку, већ и механизам шире расподјеле будућег богатства.

- Уколико AI заиста доведе до значајног повећања продуктивности и профита, онда је у интересу друштва да дио тих добитака припада и штедишама, пензионерима и будућим генерацијама. Наравно, потребан је опрез. Ниједна од наведених компанија још није доказала дугорочну профитабилност која би оправдала данашње процјене њихове вриједности. Ризици су значајни, а очекивања инвеститора изузетно висока. Због тога овакве инвестиције не могу бити предмет шпекулације већ искључиво дио добро диверсификованих портфеља професионално управљаних институција - наводи Лучић.

Посебно је занимљиво каже, да се већ сада види како AI постаје и питање националне безбједности.

- Према наводима Bloomberg-а и Reuters-а, покровитељи емисије SpaceX-а наложили су да се не прихватају налози инвеститора из Кине и Хонг Конга, што показује да се власништво над водећим AI и свемирским компанијама све више посматра као стратешко, а не искључиво финансијско питање - подјећа Лучић.

Због тога расправа о AI-ју није само расправа о технологији.

- То је расправа о томе ко ће бити власник капитала који настаје из нове индустријске револуције. Ако друштво преузима ризике технолошке трансформације, онда је разумно да кроз пензионе фондове, инвестиционе фондове и друге облике дугорочне штедње има прилику да учествује и у њеним добицима. На крају, право питање није да ли ће AI промијенити економију. То је већ извјесно. Право питање је да ли ће грађани бити само посматрачи те промјене или и сувласници њених резултата - закључује Лучић.