Цвијановић: Администрација Доналда Трампа донијела промјене на глобалном плану
Цвијановићева је рекла да је таква одредница нове америчке администрације повољна за БиХ, али да је само треба разумјети.
- Друга важна одредница је нежеља или недјеловање или избацивање из понашања нешто што се зове изградња туђих нација. Ја се сјећам кад је предсједник Трумп још у Ријаду рекао прошле године, да неће они говорити другима како ће живјети - напоменула је Цвијановићева.
Она је указала да САД, због свог приступа, нису устукнуле пред било чиме, иако постоје озбиљна неслагања кад је у питању концепт и кад су у питању механизми или оруђа, алати које користите у политичком дјеловању.
Говорећи о укидању санкција од Америке, Цвијановићева је навела да је осјећај другачији и да је све лакше и у административном смислу.
Она је подсјетила да је у Републици Српској одмах донијет закон који је омогућавао исплату плата преко поште, а да у Федерацији БиХ /ФБиХ/ то није био случај и да сада има посланика који нису у могућности да добију своје плате.
- То је сад већ неки огроман износ акумулираног новца који сте зарадили, али вам је ускраћен зато што се поште нису тада јавиле на тај конкурс, чини ми се, који је расписало Министарство финансија и трезора - рекла је Цвијановићева.
Цвијановићева је истакла да су поступци који су предузимани у Републици Српској у то вријеме били дио одређеног политичког промишљања или планирања.
- Ми смо одлучили да привучемо сву могућу пажњу на све оне неправде и ненормалне ситуације са којима ми треба да живимо у БиХ. Ја мислим да смо ми ту успјели - истакла је Цвијановићева.
Она је нагласила да се десило потпуно оздрављење које подразумијева да су скинуте санкције, да је Републици Српској пружена рука, да је та рука прихваћена, те да се ушло у разговоре.
ЕУ ЈЕ ИСТРОШЕНА, НЕ ОДАЈЕ СИГУРНОСТ
Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић оцијенила је да је ЕУ данас истрошена, да не одаје сигурност и да би требала да има већи ниво разумијевања за потребе БиХ.
Цвијановићева је рекла да је увијек била за чланство у ЕУ, те да и данас покушава да буде рационална и реална, али да данашња Унија није оно што је раније жељела.
- Она је много другачија због неких околности које су настале на некој широј европској или глобалној сцени. ЕУ је истрошена, самом чињеницом да има рат на свом континенту, да има поремећене односе са многима, да има одређене проблеме по питању енергената, снабдијевања и слично, те да су становници упали у тешкоће везано за цијене - рекла је Цвијановићева.
Она је исказала жаљење што ЕУ нема појачан ниво размијевања за БиХ, те изразила бојазан да БиХ у Унији не би била схваћена као кредибилан партнер.
Цвијановићева је указала да су требали помоћи БиХ да сви у њој задрже своје различитости, а да опет они промовишу оно што су некад договорили - један глас, али нису остварили тај дио.
- Сад ми тешко падају, дијелим то са грађанима и привредницима, отежане су процедуре на граничним прелазима - навела је Цвијановићева.
Она је рекла да је велики дефицит, кад је ријеч о ЕУ, много пропуштених шанси гдје је Унија требала да се позиционира као озбиљан дипломатски фактор.
- Да бисте били дипломатски фактор, морате заиста да искористите механизме дипломатије. Најважнији је онај да комуницирате и никад не престанете да одржавате комуникацију. Они су сада усмјерени на то што раде са Црном Гором и са Албанијом, остале земље су некако остале са стране - рекла је Цвијановићева.
Цвијановићева је исказала увјерење да постоје начини да ЕУ уважи комплексну структуру БиХ и да је суштина ЕУ била, и да ће увијек бити, усклађивање са законодавством ЕУ и да се оно равномјерно примјењује.
- Европске директиве никада не прописују методологију рада. Европска директива прописује циљ, амбијент који се мора постићи, степен реформе који се мора имати у друштву. Да ли ћете то урадити преко једне институције, три институције, пет нивоа власти, једног нивоа власти - то вам нигдје не пише - истакла је Цвијановићева.
Цвијановићева је навела примјер неслагања и непостизања консензуса око питања државне имовине, те подсјетила да је то питање ријешено Дејтонским споразумом.
- Многи кажу да јужне интерконекције не може бити без рјешавања питања државне имовине. Питање имовине већ је уређено Дејтонским споразумом, спровели смо процес приватизације поштујући територијално-функционални принцип, јер су нам тад странци рекли да је то тако. Сјетићемо се да смо имали два процеса приватизације у два ентитета, са два закона, који, наравно, третирају материју на исти или сличан начин - рекла је Цвијановићева и додала да све треба да функционише по основу територијално-функционалног принципа.
Говорећи о гасоводу "Јужна интерконекција", Цвијановићева је рекла да је јасно назначено да амерички инвеститори неће сносити трошкове експропријације за непокретности, имовину и земљиште, које је у власништву општине, кантона, Федерације или јавног предузећа.
- Овдје је ствар што се свако питање намеће или поставља као високо проблематично политичко питање - рекла је Цвијановићева за "Аваз".
Приједлог који дефинише БиХ као титулара, власника над имовином, а ентитетима даје право управљања и кориштења, Цвијановићева је назвала "лошим браком".
- Нисам ишчитала до детаља, али то је као да унапријед кажете - ми ћемо сигурно киксати, али нема везе, хтјели родитељи, хтио овај, онај, и тако ми то идемо - рекла је Цвијановићева.