Мазалица: Дигитални идентитет се уређује законом, а не кукњавом пред страним амбасадорима
Мазалица је подсјетио да је Народна скупштина Републике Српске усвојила модеран закон о електронској идентификацији и услугама повјерења, усклађен са еИДАС 2.0 регулативом Европске уније, јер желимо дигитализацију засновану на европским стандардима, владавини права и заштити права грађана.
- Проблем није дигитализација. Проблем је када поједине институције покушавају да под изговором дигиталне трансформације себи приписују надлежности које им законом нису дате - нагласио је Мазалица коментаришући изјаву Бадњевића пред члановима Управног одбора ПИК-а да постоји ризик да би процеси у Српској у вези са дигитализацијом могли да доведу до фрагментације "јединственог државног дигиталног простора".
Мазалица је појаснио да је управо Уставни суд БиХ у предмету У-1/25 јасно констатовао да је ИДДЕЕА надлежна за електронске сертификате и електронске потписе искључиво у вези са идентификационим документима.
Истовремено, додао је, Агенција за заштиту личних података и Суд БиХ утврдили су да не постоји законски основ за додјељивање електронског идентитета и квалификованог електронског потписа у облику који је ИДДЕЕА покушала успоставити, те да правни систем БиХ не познаје институт "удаљеног потписа" или "потписа у облаку".
- Посебно забрињава што се истовремено покушава створити утисак да је ИДДЕЕА носилац дигиталне трансформације цијеле БиХ, иако Закон о ИДДЕЕА такву надлежност нигдје не прописује. Законска улога ИДДЕЕА је техничка и оперативна подршка надлежним органима, а не преузимање њихових надлежности.
Господин Бадњевић често говори о значају дигиталног идентитета, што нико не спори. Али дигитални идентитет није политичка парола него правна категорија. Уређује се законом, а не кукњавом пред страним амбасадорима - истакао је Мазалица.
Још важније, навео је, еИДАС 2.0 не захтијева једну централну институцију нити један централни систем.
- Европска регулатива оставља државама могућност да успоставе једно или више надзорних тијела у складу са својим уставним уређењем. БиХ није централизована држава. Дејтонским споразумом успостављен је систем ограничених и изричито набројаних надлежности институција БиХ, док све остале надлежности припадају ентитетима.
Зато Република Српска има право да у оквиру својих уставних надлежности развија сопствене дигиталне сервисе, електронску управу и системе електронске идентификације, у складу са европским стандардима и уз пуну интероперабилност са другим системима - појаснио је Мазалица.
Он је поручио да Република Српска подржава дигитализацију, али не прихвата да дигитализација постане изговор за централизацију надлежности које никада нису пренесене институцијама БиХ.