Минић у Жепи: Долазак на мјесто страдања српских бораца света дужност и обавеза (ФОТО)
- Даћу све од себе да сваки милиметар Републике Српске буде бољи, а да жртва убијених никад не буде заборављена. Наш задатак је да вратимо част и поштовање свим нашим борцима и томе смо максимално посвећени - рекао је Минић.
Минић је указао на бројне геополитичке изазове, те додао да Република Српска мора бити одржива и повезана са свјетским силама.
Говорећи о мучки убијеним припадницима ВРС који су вјеровали у договор са припадницима тзв. Армије БиХ, Минић је рекао да је то оно што се дешава српском народу и да се због тога мора његовати култура сјећања.
- Све оно што нам се дешавало учинило нас је јачим - каже Минић.
Истакао је да Хашки трибунал није био суд за бившу Југославију, већ за Србе и да на то јасно указују затворске казне изречене у Хагу и пред Судом и Тужилаштвом БиХ.
- У рату, школском облику грађанског рата, када су ратовали муслимани против муслимана, муслимани против Хрвата, Хрвати против Срба, Срби против муслимана, Срби против Хрвата - нас неко назива агресором. Ово показује до које мјере људска мржња, намјера и пакост може да иде - рекао је Минић.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је 4. јун један од најтежих дана у новијој историји Пала и сарајевско-романијске регије када је из засједе у Жепи убијено 45 српских бораца.
Ћосић је навео да су ту побијени мучки у засједи када су ишли да доставе храну и све оно што је неопходно војницима који су били на Зловрху.
И за начелника општине Пале Дејана Којића је 4. јун један од најтужнијих датума у историји ове локалне заједнице јер је тог дана страдало 42 Паљана, а готово свака породица била је директно или посредно погођена трагедијом.
Предсједник Скупштине Борачке организације Пале Радослав Живковић рекао је да је Жепа отворена рана, која ни данас није зарасла нити ће зарасти.
Предсједник Предсједништва Општинске борачке организације Пале Јасна Лазаревић Гавриловић рекла је да је трогодишње истраживање о догађајима у Жепи у јуну 1992. године резултирало израдом споменице, чија је промоција заказана за 19. јун на Палама.
Гавриловићева је најавила и да ће 3. јула бити одржан округли сто на којем ће бити окупљени преживјели учесници догађаја ради размјене сјећања и допуњавања историјске грађе за проширено издање споменице.
Замјеник предсједника Предсједништва Борачке организације Републике Српске Горан Шеховац рекао је да је ријеч о једном од највећих страдања у саставу Сарајевско-романијског корпуса и једном од најтежих дана у његовој историји.
Шеховац је нагласио да за страдање Паљана до данас нико није одговарао, те поручио да Борачка организација Републике Српске остаје посвећена очувању културе сјећања и његовању традиције.
---
Вијенце на Централно спомен-обиљежје положили су предсједник Владе Републике Српске Саво Минић и министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Драга Мастиловић, чланови породица страдалих српских војника, делегације организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, народни посланик Ацо Станишић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, Града Источно Сарајево и општина Пале, Соколац и Рогатица.
Колона Сарајевско-романијског корпуса ВРС мучки је нападнута 4. јуна 1992. године када се кретала према брду Зловрх са задатком да достави храну и воду за 13 војника који су на тој коти обезбјеђивали радио-релејни објекат.
Са муслиманском страном био је постигнут договор да српски војници мирно прођу, међутим, оне су тај договор прекршиле и с леђа, из засједе, напале српске војнике.
Ово је било једно од најмасовнијих страдања припадника Сарајевско-романијског корпуса ВРС у Одбрамбено-отаџбинском рату.