Додик: Злочин о којем се ћутало 66 година - Стари Брод је наше светилиште
Додик је нагласио да су прогањани и затварани сви они који су послије Другог свјетског рата тражили истину и казну за починиоце овог монструозног, кукавичког покоља, који су над око 6.000 српских цивила, жена, дјеце и стараца починиле усташе Јуре Францетића.
- Одлуком тадашње комунистичке власти на челу са Јосипом Брозом све оне који су жељели да се објелодани истина о српском страдању у Старом Броду и Милошевићима слали су на принудни рад у Војводину и то само зато што су тражили истину и правичну казну - рекао је Додик за Срну поводом 84 године од злочина у Старом Броду и Милошевићима када су усташе мучки убиле око 6.000 српских жена, дјеце и стараца.
Он је навео да је деценијама ова страшна истина била потиснута, прекривена велом принудног заборава и срамне тишине, док је Дрина носила крике српских мученика.
- То је било то наводно братство и јединство у које смо наивно вјеровали, и због чега су нам се поновили и 1992. година и злочини које су над српским народом чиниле наше дојучерашње комшије. Али, крв мученика не ћути заувијек. Данас, када слободно стојимо на својој земљи, када имамо своју домовину Републику Српску и јаке институције, истина је изашла на видјело. О томе свједочи и порука свима нама и нашим покољењима урезана на споменику на обали ријеке у Старом Броду: 'Опростите нам ви који сте овдје страдали, а 66 година смо ћутали о вама. Ипак, нисмо вас заборавили јер овакве ране на срцу никад не зарастају. Злочинцима смо опростили, нек им је лице црно пред Божијом свјетлошћу! - навео је Додик.
Додик је подсјетио да је страдање српског народа у Старом Броду и Милошевићима у прољеће 1942. године једна од најпотреснијих, најтежих и најсветијих тачака наше цјелокупне историје.
- То није само мјесто непојмљиве трагедије, већ светилиште на обали хладне Дрине, која је те крваве године постала гробница за више од шест хиљада невиних српских душа, махом жена, стараца и нејаке дјеце из Сарајева, Олова, Кладња, Пала, Мокрог, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице, Вишеграда - рекао је Додик.
Он је подсјетио да је у прољеће 1942. из Сарајева кренуло десет хиљада усташа са намјером да протјерају и побију српско становништво које је у збјеговима кренуло низ Дрину да би спас потражили у Србији.
- У Вишеграду, италијанска војска није дозволила народу да пређе преко ћуприје и збјег је кренуо поред Дрине ка селима Милошевићи и Стари Брод гдје се налазила скела. Усташе су стигле збјег и мучки убиле око 6.000 Срба - навео је Додик.
Бјежећи пред звјерском оштрицом "Црне легије" Јуре францетића, тражећи спас у Србији гдје су мислили да их чека братска рука и слобода, додао је Додик, нашли су се у обручу смрти сабијени уз набујалу, немилосрдну ријеку која им је, како се испоставило, преостала као једини излаз, али не у живот већ у смрт.
- И управо у тим стравичним моментима, бирајући између усташке каме или Дрине, наш народ је изабрао скок у Дрину и показао најузвишеније српске врлине - понос и мученичко јунаштво - истакао је Додик за Срну.
Он је подсјетио да су се, према казивањима преживјелих свједока, 362 српске дјевојке и младе мајке, гледајући у очи џелатима и одбијајући да падну у руке крвника који би им оскрнавили част и достојанство, ухватиле за руке и свјесно, достојанствено скочиле у ледену, дубоку Дрину.
- Мајке су бацале своју дјецу у ријеку и скоком за њима спасавале и њих и себе од усташке каме. Изабрале су смрт у таласима ријеке прије него ропско понижење, мучење и силовање, уписавши се тако у вјечну књигу српских бесмртника. Тај чин није био само очајнички крик, већ врхунска жртва за образ, вјеру и српски род. То је уједно и историјска лекција свима нама, а поготово нашим џелатима о томе колико је српска душа непокорива чак и у тренуцима безнађа и страдања - рекао је Додик.
Он је оцијенио да Стари Брод и Милошевићи нису само мјеста туговања, већ светилиште, вјечна опомена српском народу и његов неуништиви коријен.
- Док год тече Дрина и док год куца иједно српско срце, ми ћемо чувати сјећање на њихову невину жртву, поносни на њихову чистоту, честитост и храброст, и заклети да никада више нећемо дозволити да наш народ буде вођен на кланицу. Нека им је вјечна слава и хвала што су нам својом мученичком крвљу и чашћу освијетлили поносни пут кроз историју! И што рекао наш велики Матија Бећковић: 'Стари Брод је 'Титаник' за који нико не зна, иако је у Дрини подављено више људи, него на том броду у Атлантском океану за који зна цијели свијет!' Та реченица нам јасно говори да морамо причати, писати и памтити. Ако престанемо да причамо, пишемо и памтимо нећемо бити ништа бољи од оних који су починили злочине. Заборавом поново убијамо жртве из свог народа, што је још већи злочин. И зато - памтимо и не заборављајмо - поручио је Додик.