Случај шеталишта уз Врбас - процедуре неиспоштоване, процес нетранспарентан (ВИДЕО)
Наиме, једна од парцела на којој се изводе радови на изградњи шеталишта није у градском власништву. Као амбијентална цјелина под заштитом је Комисије за очување националних споменика. За њу је град требало да тражи сагласност Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију.
Члан Комисије за очување националних споменика из Републике Српске Анђелина Ошап Гаћановић истакла је за наш Јутарњи програм да нису све процедуре испоштоване.
Објаснила је да су национални споменици добра која су од неког изузетног значаја народима из БиХ.
- Било да се ради о културном, историјском, вјерском или духовном значају, они су као такви дефинисани Дејтоном. Дакле, Комисија је једна заједничка институција која ове споменике од највеће важности за народе из БиХ проглашава, додјељује им неку врсту имунитета, статуса, који подразумијева и посебну бригу, заштиту. Прописано је да једном када Комисија неком добру додјели такав статус, ентитети њихове владе на чијем се територију налазе, предузмају све правне, административне, научне, финансијске и техничке мјере заштите - додаје Ошап Гаћановић.
Каже, таквих добара у Републици Српској има око 250, а у Бањалуци 41.
- И ова конкретно цјелина у Српским Топлицама, која је заиста специфична, проглашена је 2020. године као амбијентална цјелина, односно као културни пејзаж и заиста је уникатна из разлога што се не ради само о неком објекту, који је, рецимо, грађевинско доброили дјело неког архитекта - каже она.
Додаје да се већ неко вријеме проблематизују радови на овој дионици.
- Већ се проблематизују радови, мора се констатовати, да се радови проводе кроз зону којом се цијели један појас проглашава под заштитом. Три термална извора која су си користила у доба Римљана, стамбене куће из османског периода, као и три базена су ресурси према којима се морамо одговорније понашати - истиче она.
Додаје да се добрима мора приступити из законите перспективе, односно да не може појединац или службеник да сам одређује како се користи ресурс који имамо.
- Дозволе за све врсте издаје Министарство за просторно уређење, а не Градска управа, тако да је овдје дошло до тог да овај процес није био транспарентан - додаје она.