Обиљежене 34 године од некажњеног злочина над Србима у Брадини
Митроплит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, служио је свету архијерејску литургију.
Служен је и парастос жртвама, а на спомен-обиљежје у порти храма положенци су вијенци.
Света литургија служи се једном годишње, јер у Брадини не живи више нико од православних.
Обиљежавању су, осим чланова породица убијених Срби из Брадине, присуствовали и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мирослав Вујичић, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, као и представници организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.
Његово високопреосвештенство митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије рекао је да су Срби страдали прије 34 године у Брадини залог честитости и невиности, а иако убијени неправедно, живи су пред Богом.
Он је поручио да је "боље да будемо народ који су убијали, него да будемо злочинци".
- Бог не гледа на нас привремено - њему су и прошлост и будућност и вјечност - једна књига. Они наши који су отишли пред лице Божије, макар убијени неправедно и макар се мржња излила на њих, живи су пред лицем Божијим и они су наш залог - рекао је митрополит Димитрије.
Предсједник Савеза логораша Сарајевско-романијске регије Слободан Мркајић рекао је да су Срби из овог краја у мају 1992. године умрли у тешким мукама и истакао да су припадници муслиманско-хрватских снага убили његовог стрица Петка тако што су му скинули скалп.
- Био сам очевидац страшних сцена. Човјек је неколико секунди стајао, а мозак му је био на асфалту. Замислите те страхоте и тог монструма који је то урадио. То је тешко и испричати - каже Мркајић, који је и сам за двије године и осам мјесеци прошао шест логора.
Злочинци из реда муслиманских и хрватских снага на најбруталнији начин су убили 48 српских цивила, остале протјерали и одвели у логоре, а овај храм запалили и срушили.
Од 25. до 27. маја 1992. године бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага.
Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова породице Куљанин, а страдали су и Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.
Преостало српско становништво протјерано је са огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени. Прије рата, у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.
Иако се пред Судом БиХ, у предмету "Есад Рамић и остали", оптуженим за убиства, мучења и прогон српског становништва у Брадини и околини, против више припадника тадашње такозване Армије БиХ и ХВО-а води маратонски процес, за стравични злочин у Брадини још нико није одговарао.