Радованчевић: Сада мог деду славимо као светог, туга је постала радост
Радованчевић је рекао Срни да је јединствен осјећај служити у Цркви Рођења Пресвете Богородице, у којој је прије 84 године његов дјед служио литургије и ширио вјеру Христову, због које је и пострадао.
- Мама је увек говорила о великој љубави коју је осећала од оца, али је то искуство било нешто тужно и тешко и сви смо то носили. На Западу све лепо иде, нисмо имали никакве проблеме ни велике кризе, али је код нас увек било нешто што је недостајало срцу - навео је Радованчевић.
Он је нагласио да се сада, након што је дошао у мајчин завичај на поклон дједу светитељу, све промијенило.
- Када смо били у Трубару, када смо били на литургији у Дрвару, певали прве песме, тропаре, кондаке и стихове за Светог свештомученика Илију, мог деду, све што је било мрачно постало је светло, све што је било тешко постало је лагано. Тако сад осећамо - истакао је Радованчевић.
Он је рекао да сви у животу траже правду, али да она неће доћи од свијета, већ од Господа, што се показало и када је ријеч о његовом дједу.
- Шта је `џастис` /правда/? Да сви који су то урадили њему, да су они затворени и убијени? Не, то није наша вера. Ми не живимо тако! Ми знамо да нас Бог све воли. Ми молимо Бога за све. Само Бог може да скупи народ и само Бог може да преобрази и наша Црква православна - указао је Радованчевић.
Он је навео да се труди да као парох у цркви у Милвокију што више служи на српском како би млади Срби боље научили свој језик.
- Трудим се да служим пола на српском, пола на енглеском, да не изгубим своје коријене и језик јер језик није неки прут да измлатимо младе који га не знају. То је кључ са којим улазимо у своју културу, веру, историју и тако треба да користимо језик. Слава Богу, сада код нас и доста Американаца прелази у православље - рекао је Радованчевић.
Он је напоменуо да је добио благослов да путује због канонизације, а да ће по повратку вјероватно добити нову парохију.
- Сада сам у братству у заједници у Милвокију. Ту служим и ту сам рођен, ту сам крштен, ту сам рукоположен и то значи много, али на крају Бог ће мене ставити где је потребно као што ме је довео сада у Трубар и Дрвар - истакао је Радованчевић.
Парох трубарски Илија Родић /1900-1942/ пострадао је на Васкрс 1942. од партизана.
Сабор Српске православне цркве га је канонизовао на Сабору 2025. године.
Прва литургијска прослава Светог свештеномученика Илије Трубарског одржана је на дан његовог молитвеног помена, 9. маја, у Храму Светог Саве у Дрвару.
Дан послије молитвено је прослављен у Цркви Рођења Пресвете Богородице у његовом Трубару, гдје малобројни Срби чувају вјеру православну и сјећање на њега.