Бурнa реаговања бошњачких политичара након скупа "ТрадФест" у Загребу (ВИДЕО)
Република Српска, "хрватска република", "бошњачко-муслиманска република" и Брчко дистрикт. Модел је то територијалне реорганизације БиХ, урађен, како њен аутор каже, по узору на Белгију. Црвеном бојом на његовој карти означен је простор око Мостара, западна Херцеговина и одвојени дијелови у средњој Босни и Посавини.
- Хрватска је потписница Дејтонског споразума, Анекс 4 као Устав БиХ константно се крши и Хрватска је према међународном праву дужна указивати на ове појаве и проналазити рјешења како не би више долазило ни до мајоризације Хрвата, али ни осталих грађана - рекао је Иван Пепић доцент на Свеучилишту одбране и безбједности "Др Фрањо Туђман".
Није пуно времена требало да се у федералним медијима све оквалификује као "скандалозно, алармантно, опасно", називајући скуп у Загребу као "окупљање хрватских ултраконзервативних фанова трампистичке идеологије". Бошњачки политичари синхронизовано против идеје, увријеђени шаљу протестне ноте Хрватској.
- Они нам покажу да нема чврстог сна у БиХ све док живе фашистичке идеологије које су направиле страшне злочине на простору наше домовине - каже Конаковић.
Жељана Зовко посланик у Европском парламенту наводи да "бошњачки политичари користе легитимну расправу о устроју БиХ на један функционалан начин за своје предизборне сврхе, а и у неким случајевима за ратне циљеве."
Уз бошњачке политичаре, у БиХ оштро против модела представљеног на скупу у Загребу и дио оних који се називају легитимним хрватским представницима. Истовремено, ХДЗ са идејом да се у Сарајеву треба организовати готово иста конференција.
- То представља кривично дјело угрожавања Устава Федерације БиХ и БиХ и ја молим прије свега ове државне патриоте да поведу о томе рачуна - поручио је Златко Милетић делегат у Клубу хрватског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.
Да јој се свиђа мапа која је приказана, истакла је Марина Пендеш делегат у Клубу хрватског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ (ХДЗ БиХ).
- Из те мапе се види етничко чишћење, не види се трећи ентитет, драги моји, него етничко чишћење на 250.000 Хрвата из 91. године и због тога, и зато је организовано у Загребу, јер постоји могућност да се овдје не одобри организовање. Ако је неко задовољан Дејтонским мировним споразум, Хрвати су нису задовољни - додала је она.
Од потписивања Дејтонског мировног споразума до данас Хрвати траже пуну конститутивност, зашто не разговарати, каже СНСД-ов Никола Шпирић. Ипак, таква пракса, јасно му је, не постоји у БиХ.
- Јесте ли ви чули да је неко позвао представнике хрватског народа и каже Чули смо, бар из медија, да ви имате неко незадовољство са својом уставном позицијом. Дођите да разговарамо. Зашто их оптужујемо стално? Ја не мислим да ће разговор било шта покварити, а да ће помоћи националној хомогенизацију Бошњака и Хрвата, у то сам убијеђен. Та национална хомогенизација је најдиректнија подјела земље - каже Шпирић.
Већински представници хрватског народа у БиХ засад далеко и од жељених измјена Изборног закона којим би бирали свог члана Предсједништва, а чини се, још даље и од самих разговора о територијалним цјелинама.