Годишњица ослобођења од фашизма у Другом свјетском рату: Чувати слободу и мир! (ВИДЕО)
Уз ријечи "Слобода или смрт", у зору 22. априла 1945. године, посљедњи преживјели логораши кренули су у пробој логора Јасеновац. Само 117 их је успјело да се домогне слободе.
За оне који нису доживјели слободу вијенци су положени на спомен обиљежју Топола ужаса у Бањалуци.
- Морамо памтити и њихову жртву и херојство како бисмо дошли до тога да не постанемо жртве, али јако важно да култивишемо наше памћење да не долази ни до освете - каже предсједник Удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке Драгослав Илић.
Задатак струке је да спријечи историјски ревизионизам и научно укаже на системско уништавањае Срба, Јевреја и Рома у Независној Држави Хрватској.
- Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима био је тоталан и није био само у Јасеновцу, иако је Јасеновац најкарактеристичкији, најмасовнији и парадигма политике НДХ - једну трећину побити, једну трећину протјерати, једну трећину покатоличити и претворити у Хрвате - додао је музејски научни сарадник из Новог Сада Драго Његован.
Директор Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић истакла је да је 22. априла 1945. године посљедња група логораша имала само један циљ, а то је да преживи бар један како би свијету испричао те страхоте које су доживјели Срби, Јевреји и Роми, те да је задатак сивх нас, да данас, 81 годину послије не говоримо само о посљедњем дану постојања логора, већ о сваком његовом тренутку.
Како је функционисао систем концентрационих логора Јасеновац, записи о пробоју логораша, аутентични предмети којима су усташе убијале Србе, Јевреје и Роме а који свједоче о злу какво човјечанство није упамтило, приказано је на изложби коју је у Београду организовао Музеј жртава геноцида.
- Јасеновац - трајна опомена, је изложба која свједочи о четири године пакла на земљи који ми познајемо као јасеновачки систем логора - додоа је аутор изложбе Никола Милошевски.
Док у Хрватској годинама свједочимо, не само покушајима релативизације усташког режима и ужаса које је починио, него и величању злочинаца као што су Анте Павелић и њему подређени, Шпанија је донијела одлуку да усташки симбол са спомен-гроба Вјекослава Макса Лубурића, који је био на челу система концентрационих логора НДХ, а посебно за логор Јасеновац, мора бити уклоњен. Заслуге за доношење такве одлуке има и Музеј жртава геноцида из Београда.
- По њиховом закону они су обавијестили правног заступника, односно сина Вјекослава Макса Лубурића који је рекао да не може да уклони тај хрватски усташки грб, и она је шпанска влада, ево то и ексклузивно кажем, дала мени обећање да ће они то учини уколико њихов насљедник то не учини - наводи директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина.
Сличну одлуку недавно је донијела и Народна скупштина Српске када је усвојила Резолуцију о осуди и забрани промоције и величања идеологије и симбола НДХ и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола. Међутим, данас на 81. годишњицу пробоја логора Јасеновац, на сједници Вијећа народа Српске није постигнута сагласност у вези са Резолуцијом.