Митровић: Поступци судија Уставног суда БиХ немају везе са правом, а поготово са високим моралним квалитетима

Обраћајући се судијама Мирсаду Ћеману, Лариси Велић, Валерији Галић, Марину Вукоју, Ангелики Нусбергер, Хелени Келер и Ледију Бианку, Митровић је указао да је у Уставу БиХ као услов за њихов избор наведено да су судије истакнути правници високих моралних квалитета.
- Стручне и радне биографије садашњих седам судија /умјесто по Уставу БиХ обавезних девет/ задовољавају одредницу "истакнути правници". Али то се односило на њихове каријере прије именовања за судије Уставног суда БиХ - навео је Митровић у колумни за "Глас Српске" под насловом "Писмо судијама Уставног суда БиХ".
Додаје да су те судије, част изузецима, сада случај за себе, посебна врста – цвијеће политичког бошњачког Сарајева.
Митровић истиче да у садашњем саставу Уставног суда БиХ нема двојице судија из Републике Српске и да због тога не постоје услови за његов рад и одлучивање.
- Они и у овим временима настављају засједати, па чак и одлучивати иако није испуњен обавезни услов - члан Устава БиХ под називом "Ссстав" који има одредбу императивне природе /иус цогенс/ која гласи "Уставни суд БиХ има девет чланова" - навео је Митровић.
Указао је да је Уставни суд БиХ од почетка свог рада био инструмент противправне и нелегитимне ревизије Устава БиХ, накарадним тумачењем и потврђивањем закона наметнутих одлукама високих представника.
- Тај суд је доносио одлуке у којима је умјесто уставног основа и позивања на конкретну уставну одредбу /зато што не постоји/ као уставни основ наводио - "на основу утврђене уставне потребе" или "може се очекивати", што је наводна "уставност" наметнутог Петричевог закона о "суду БиХ" - додао је Митровић.
Он је подсјетио да су неке кључне одлуке доношене прегласавањем четворо судија из реда Срба и Хрвата гласовима троје страних и двоје бошњачких судија, као и да су такве одлуке најчешће биле на основу апелација које су упућивали бошњачки представници, прије свега предсједници СДА у вријеме када су били чланови Предсједништва БиХ.
Митровић је нагласио да Устав БиХ скрнаве високи представници у БиХ као криминалци који крше међународно право.
- Умјесто да штите Устав БиХ, судије су штитиле умотворине високих представника које су они наметали као законе и забране, такође, кршећи Дејтонски споразум - истакао је Митровић.
Све што су нелегално чинили високи представници, наводи Митровић, превазишао је њемачки држављанин Кристијан Шмит који није изабран ни потврђен од Савјета безбједности УН, како то изричито одређује Анекс 10 Дејтонског споразума, који је јасно одредио мандат високог представника.
Констатовао је да је пред судијама Уставног суда БиХ захтјев за оцјену уставности одредаба чланова Кривичног закона БиХ који је упутио упутио Клуб посланика СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске као овлашћени предлагач.
- Ради се о одлукама Кристијана Шмита, који се лажно представља високим представником у БиХ. Тим одлукама Шмит умишља да је промијенио и допунио Кривични закон БиХ уводећи кривично дјело `неизвршавање одлука високог представника` са казном затвора од шест мјесеци до пет година - подсјећа Митровић.
Он указује да је Шмит умишљајно починио више кривичних дјела доносећи одлуку коју не назива законом да би избјегао врло могућу кривичну одговорност.
У својој одлуци, додаје Митровић, Шмит се не позива на Устав БиХ већ на став закључака Савјета за имплементацију мира, које се састало у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којима се "поздравља намјера високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Анекса 10 Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора".
- Ради се дакле о "поздрављању намјере високог представника у погледу тумачења", а не о давању овлашћења високом представнику за доношење закона у БиХ. По члану Устава БиХ само је Парламентарна скупштина путем своја два вијећа, надлежна да доноси законе, а не било ко други, па ни високи представник као појединац - навео је Митровић.
