ММФ смањио прогнозе глобалног раста; Инфлација ће порасти на 4,4 одсто
У питање је успоравање у односу на недавни темпо од око 3,4 одсто у периоду 2024-2025. и стабилизоваће се око тог нивоа у средњем року, испод историјског просјека од 3,7 одсто у периоду 2000-2019, додаје се у извјештају.
С обзиром на потешкоће у постављању доследних претпоставки у реалном времену, овај извјештај представља "референтну прогнозу", умјесто традиционалног базног сценарија, засновану на претпоставци да ће рат имати ограничено трајање, интензитет и обим, тако да ће поремећаји нестати до средине 2026. године, у складу са цијенама фјучерса на робу од 10. марта.
У неповољнијем сценарију, уз већи и дуготрајнији раст цена енергије, глобални раст би могао да успори на 2,5 одсто у 2026, док би инфлација достигла 5,4 одсто, изјавио је главни економиста Фонда Пјер-Оливије Гуринша.
У још тежем сценарију, са већим оштећењима енергетске инфраструктуре, глобални раст би пао на око два одсто, док би инфлација премашила шест одсто до 2027. године.
Глобална инфлација ће порасти на 4,4 одсто у 2026. и затим опасти на 3,7 одсто у 2027. години, што представља повећање у односу на претходне процјене.
Без рата, глобални раст би био ревидиран навише. Процене засноване на претпоставкама прије сукоба указивале би на раст од 3,4 одсто у 2026, односно повећање од 0,1 процентни поен.
Стога, смањење прогнозе за 2026. углавном одражава поремећаје изазване сукобом, делимично ублажене претходно снажним економским подацима и смањењем царина.
- Негативни ризици доминирају, чак и након што се један од кључних ризика већ материјализовао - ескалација геополитичких тензија. Тензије би могле додатно да ескалирају, потенцијално изазивајући највећу енергетску кризу модерног доба, или би могли избити унутрашњи политички проблеми. Политичке напетости могу се повезати са промјенама у трговинским и другим међународним политикама - додаје се у процени.
Како се наводи, степен ризика по земљјама се значајно разликује.
- Промјене раста и инфлације на глобалном нивоу релативно умјерене, посљедице су знатно израженије у регионима погођеним сукобом и у рањивијим економијама, посебно у земљама у развоју које зависе од увоза сировина и већ имају структурне слабости. Прогноза раста за ове економије смањена је за 0,3 процентна поена за 2026, док је за развијене земље углавном непромијењена - додаје ММФ.
Независно од геополитике, трговински спорови могли би поново да ескалирају, а посебно се истиче значај ретких земних елемената у глобалним ланцима снабдевања као потенцијалне тачке сукоба.
Такође, евентуално преиспитивање очекивања у вези са профитима од вештачке интелигенције или већа конкуренција могли би да смање инвестиције и изазову нагле корекције на финансијским тржиштима.
Већи фискални дефицити и раст јавног дуга, у условима већ ослабљених фискалних резерви, могли би да изврше притисак на дугорочне каматне стопе и финансијске услове.
Слабљење институција, укључујући независност централних банака, може додатно повећати инфлациона очекивања, посебно у периоду раста цијена.
Ефикасан одговор захтјева комбинацију националних мјера и међународне сарадње, са циљем јачања отпорности и флексибилности економија.
Приоритет је очување стабилности цијена и финансијског система, фискалне одрживости и спровођење структурних реформи без одлагања.
Централне банке треба да остану опрезне и спремне да дјелују одлучно, уз очување кредибилитета и јасну комуникацију, додаје ММФ.
Фискалне мјере треба да буду циљане, привремене и усмерене ка заштити најугроженијих, уз очување буџетске стабилности.
Владе би требало да обнављају фискалне резерве кроз повећање прихода, рационализацију трошкова и ефикасније управљање ресурсима.