Царским пингвинима пријети изумирање
Према новој процјени Међународне уније за очување природе, царски пингвини прескочили су двије категорије угрожености, из "готово угрожених" у "угрожене".
Тренутна популација процјењује се на 595.000 одраслих јединки, а већ је забиљежен пад од 10 одсто између 2009. и 2018. године.
Процјене предвиђају да ће се популација преполовити до 2080-их због даљег губитка морског леда.
Царски пингвини зависе од стабилног морског леда који је чврсто везан уз обалу, познатом као "фиксни" лед, током девет мјесеци у години. На њему легу и подижу своје младунце док им не израсте водоотпорно перје.
Одрасле јединке се такође сваке године митаре на том леду, јер им је потребно сигурно уточиште док чекају ново перје за пливање.
Глобално загријавање узроковало је рекордно ниске нивое морског леда на Антарктику још од 2016. године.
Када се лед прерано распадне, читаве колоније могу пропасти у океан, што доводи до утапања младунаца пингвина. Чак и ако се неки спасе из воде, мокри се на ниским температурама смрзну насмрт.
Процјена Међународне уније показала је да је климатска криза од 2000. године преполовила популацију антарктичких морских лавова због смањења доступности ракова којима се хране.
Због тога је и ова врста фока скочила за три категорије, од "најмање забрињавајуће" до "угрожене".
Популација је са готово два милиона јединки 1999. пала на 944.000 у 2025. години.
Раст температуре океана тјера ракове у дубље и хладније воде, чинећи га недоступним за фоке, што је драстично смањило преживљавање младунаца.
У опасности од изумирања сада је и јужни морски слон, којег је од 2020. године погодила птичја грипа.
Болест је захватила четири од пет главних субпопулација, а у неким колонијама усмртила је више од 90 одсто новорођених младунаца. Врста је сада класификована као "рањива".