Промоција монографије "Наша исповијест два - жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995"
Промоцији монографије у Банском двору присуствују предсједник Републике Српске Синиша Каран, предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, министри у Влади Српске, представници организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и бројне званице.
Каран је рекао да је немјерљив обим голготе и страдања које су прошле жене жртве рата, а монографија "Наша исповијест два - жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995", представља запис о том болу и страхоти.
- Обим голготе и страдања је немјерљив и данас и несхватљив са ове временске дистанце. За дивљење је да данас могу након толико времена, а носећи сву патњу, да се суоче са свим гоготама које су преживјеле. Ваша бол је велика и немјерљива - рекао је Каран на промоцији монографије у Бањалуци.
Он је изразио захвалност у име српског народа и Републике Српске јер се на овакав начин, кроз свједочење, може предуприједити сви будући страшни догађаји.
- Такве истине из Другог свјетског рата су били темељи на којима је настала Република Српска. Ваша бол никада није била само ваша. Она је темељ нашег историјског памћења - истакао је Каран.
Навео је да је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, који је издавач монографије, у сарадњи са институцијама и установама из Србије нашао добар научни и историографски метод за презентовање чињеница.
- То је важно данас када се покушава извршити ревизија историје и замјене жртве и агресора. Истина је једина брана. То је истина која ће у будућности свакога ставити на страну историје на којој му је и мјесто - нагласио је Каран.
Он каже да свједочења треба да чују и они у правосудним институцијама, те да почну једнако третирати жртве.
- Само тада можемо ући у фазу дијалога и суживота - поручио је Каран.
Стевандић каже да се слика о Србима у свијету промијенила и сада када је та истина позната, лакше је бранити Републику Српску, њене институције, имовину и надлежности.
Након промоције монографије "Наша исповијест два – жене жртве рата из Републике Српске 1992 – 1995", Стевандић је рекао новинарима у Бањалуци да су Срби сатанизовани, а да је сада потпуно јасно да су сви народи страдали на сличан начин.
- Чињеница је да је послијератно страдање наметањем лажне кривице искључиво Србима, изазвало највише посљедица - навео је Стевандић.
Када је истина отрежњујућа и када говори о страдању српског народа или било коју информацију у његову корист, каже Стевандић, она се најдуже пробија и чека и најчешће буде скривана.
- Неспорно је да је данас истина испливала и да сви ми подржавамо предсједника Удружења жена жртава рата Божицу Рајилић, која је сачувала ту луч коју данас проносимо свијетом. Превасходно Жељка Цвијановић кроз међународне активности, као и Милорад Додик, Синиша Каран, министар Радан Остојић и ја - напоменуо је Стевандић.
Предсједник Народне скупштине др Ненад Стевандић присуствоваo је у Бањалуци промоцији монографије „Наша исповијест 2 - жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995“, у издању Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Удружења жена жртава… pic.twitter.com/xvwp1OwaVw
— НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ (@ParlamentSrpska) April 2, 2026
Он је рекао да је поносан што је ова политичка генерација стасала и што је та истина сада неспорна, која је резултат, не само промијењених међународних околности, него и трпљења.
- Били смо спремни да истрпимо свашта. И угрожавање и затварање и потјернице али нисмо одустали од истине о свом народу - нагласио је Стевандић.
Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић рекла је да монографија "Наша исповијест два - жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995" представља потресно свједочење о болу, али и храбрости жена које су се суочиле са патњом, те истакла да је трајна обавеза друштва брига за њих.
- Сјећам се када сам била премијер и када смо покушавали да ово удружење статусно позиционирамо. Треба да се захвалимо тим женама и да их охрабримо да би могле да испричају тешку и тужну причу - рекла је Цвијановићева.
Жене жртве рата које су смогле снаге да јавно посвједоче о својим патњама заслужују трајно поштовање овог друштва и свих нас појединачно. Оне нису само жртве, већ и симбол достојанства и храбрости од којих може и мора да се учи и памти. Захвалност Удружењу жена жртава рата… pic.twitter.com/qRhH9LwUna
— Жељка Цвијановић (@Cvijanovic_Z) April 2, 2026
Она је навела да свака жена која је била суочена са таквом траумом мора добити охрабрење да може причати о преживљеним страхотама.
- Захвалност Божици Живковић Рајилић и свим дивним женама које су дио удружења и које су са осталима, уз институције и у сарадњи са другим удружењима омогућиле да ово учинимо доступним јавности - истакла је Цвијеновићева.
Рекла да се не може цијенити слобода, ако се не цијене жртве.
- Ове жене су поднијеле тешку жртву кроз своје искуство. Бићемо уз сва наша удружења. Наша Влада је опредијељена да помогне свим удружењима која се баве друштвеним развојем Републике Српске. Остаје трајна брига за њих и да цијенимо нашу слободу у којој живимо. Многи су тешко пострадали да бисмо ми и будуће генерације имали ту слободу - поручила је Цвијановићева.
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочиона и тражење несталих лица Виктор Нуждић изјавио је данас да је у другом издању монографије о женама жртвама рата сабрано 12 свједочанстава, 12 истина о страдању Српкиња током Одбрамбено-отаџбинског рата.
- То су тешке приче, али су приче које јавност мора да чује како би знала да цијени оно што је била жртва за Републику Српску, да разумије да је Српска једини гарант нашег опстанка на овом простору - рекао је Нуждић новинарима у Бањалуци прије промоцију монографије "Наша исповијест два - жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995".
Он је подсјетио да је овај Центар прву монографију о страдању жена жртава рата издао прије десет година, уз изражену захвалност највишим званичницима Републике који увијек институционално пружају подршку како би се истина о страдању српског народна сазнала и како се то страдање не би никад поновило.
Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је да је ова монографија рађена са Републичким центром за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица као институцијом из Српске, али и са Владом Србије.
- Монографија представља наша истинита свједочења и циљ је да на овај начин та истина остане и послије нас - навела је Живковић Рајилић.
Она је нагласила да све надлежне институције у Републици Српској подржавају настојања Удружења да прикажу своју истину и да та истина буде сачувана.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Рада Остојић изјавио је да ће захваљујући издањима попут монографије "Наша исповијест два - жене жртве рата из Републике Српске 1992–1995", у свијет отићи истина о патњама и болу српског народа у протеклом рату.
Остојић је рекао новинарима у Бањалуци, након промоције монографије, да је захвалан свим женама које су се одважиле да говоре о тортури коју су проживјеле током Одбрамбено-отаџбинског рата.
- За мене су жене, мајке, ћерке увијек биле светиња, а тако би требало и за сваког ко улази у рат и коме је на првом мјесту витештво. Нажалост, сви они који буду читали ову монографију, видјеће да није било тако - навео је Остојић.
Он је истакао да се о томе треба причати, свједочити и подсјећати.
- Треба и да се помолимо Богу да рата више не буде и да жене имају улогу у друштву коју заслужују. Оне су за мене носилац свега, без њих нема рађања, живота и опстанка српског народа - нагласио је Остојић.
Он је додао да му је част што је био дио овог пројекта и захвалио Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Удружењу жена жртава рата и свим другим у Српској и Србији који су учестовали у приређивању монографије.
Ријеч је о наставку публикације објављене прије десет година, у којој је 15 жена из Српске свједочило о страшним тортурама које су преживјеле у протеклом рату у БиХ, а захваљујући Удружењу жена жртава рата смогле су снаге да о томе јавно проговоре.
Публикација обухвата свједочења жена о страдањима у логорима за Србе "Виктор Бубањ" и у Посавини, као и на подручју Мостара, Брадине и Сребренице и Станици полиције у Тузли.
Монографија је настала сарадњом Удружења жена жртава рата Републике Српске, Републичког центра за истраживање рата, Архива Војводине и Министарства спољних послова Србије.
Приређивач и издавач публикације за Републику Српску је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, а за Србију Архив Војводине.