Израел увео смртну казну Палестинцима за убиства Израелаца из националних мотива
Законом се, наводи АП, уводи смртна казна вјешањем као подразумијевана казна за Палестинце са Западне обале осуђене за убиства из националних мотива.
Истовремено, израелским судовима даје се овлашћење да за сопствене држављане изричу смртну казну или доживотни затвор, а закон се неће примјењивати ретроактивно.
Током гласања, сједници је присуствовао и Нетаанијху, који је лично гласао за закон.
Министар националне безбједности Израела Итамар Бен-Гвир, који је предводио иницијативу, поздравио је усвајање закона, оцијенивши га као доказ снаге државе.
- Од данас ће сваки терориста знати, и читав свијет ће знати, да ко одузме живот, Израел ће одузети његов живот - изјавио је Бен-Гвир.
Закон би требало да ступи на снагу у року од 30 дана, док би извршење смртне казне требало да услиједи у року од 90 дана од изрицања пресуде.
Организације за људска права у Израелу и Палестини, као и међународне институције, укључујући Уједињене нације, оштро су критиковали закон, наводећи да је расистички и да успоставља неједнак правни третман.
Према наводима критичара, закон практично ограничава примјену смртне казне на Палестинце, јер војни судови, који суде Палестинцима са Западне обале, добијају налог да изричу ову казну за убиства Израелаца "као чин тероризма".
Ти судови, међутим, могу у "посебним околностима" преиначити казну у доживотни затвор.
Истовремено, цивилни израелски судови, који суде израелским држављанима, укључујући и Палестинце са израелским држављанством, могу да бирају између смртне казне и доживотног затвора у случајевима убистава са циљем наношења штете држави или њеним грађанима.
Правни стручњаци упозоравају да такве разлике могу да доведу до дискриминације у примјени закона, док поједини наводе и да израелски парламент нема надлежност да доноси законе за територију Западне обале.
Удружење за грађанска права у Израелу већ је поднијело жалбу највишем суду, оцјењујући закон као "дискриминаторан по својој суштини".
Иако израелско законодавство формално предвиђа смртну казну за одређена кривична дјела, она није примијењена од 1962. године, када је погубљен нацистички злочинац Адолф Ајхман.
Закон се неће односити на нападе Хамаса изведене 7. октобра 2023. године, за које је у припреми посебан правни оквир.
Усвајање овог закона, према оцјенама АП-а, представља завршницу вишегодишњих настојања израелске крајње деснице да пооштри казне за Палестинце осуђене за нападе мотивисане национализмом.