Плотан: Успјешан пласман на Лондонској берзи отвара врата Српској за економски преокрет
Плотан је указао да Лондон није било која берза, већ срце глобалног капитала, па је Република Српска продајом својих обвезница на овој берзи заобишла финансијске маргине и дошла у центар пажње озбиљних инвеститора који траже стабилност, предвидљивост и реалан поврат.
- Ово је резултат година конкретне политике, фискалне дисциплине и јасне визије да Република Српска није ризично подручје, него поуздан партнер", истакао је Плотан у колумни за Срну коју преносимо у цијелости:
Међутим, данас у медијском простору постоје многе забуне у вези са обвезницама, па су многи интерпретирали овај потез Владе Републике Српске као "лош политички потез" и немогућност државе да испоштује своје финансијске обавезе.
Обвезнице су дуг који држава узима од инвеститора, а заузврат им плаћа камату. То није "позајмица од банке" са високим каматама, него софистициран и транспарентан инструмент којим се служе све модерне државе.
Од Њемачке преко Јапана до Сједињених Држава, заправо ниједна озбиљна економија не функционише без емитовања обвезница, што држави омогућава да финансира инфраструктуру, енергетику, пољопривреду и развој, а да не гуши привреду превеликим порезима.
ПОЉСКА 14. НАЈВЕЋИ ПРИМАЛАЦ СТРАНИХ ДИРЕКТНИХ ИНВЕСТИЦИЈА НА СВИЈЕТУ И ИМА ЈЕДНУ ОД НАЈБРЖЕ РАСТУЋИХ ЕКОНОМИЈА ЕВРОПЕ
Пољска је земља која је након пада комунизма 1989. године редовно емитовала суверене обвезнице на међународним тржиштима, укључујући еврообвезнице листиране управо на Лондонској берзи.
То је био кључни дио њихове стратегије повратка на глобална тржишта капитала и изградње кредибилитета пред страним инвеститорима. То је довело до масовних прилива страних директних инвестиција које су кумулативно износиле више од 250 милијарди долара до 2020. године, а само у 2023. још 28,6 милијарди долара нових улагања, чиме је Пољска постала 14. највећи прималац страних директних инвестиција на свијету.
БДП по глави становника скочио је са нивоа испод просјека Источне Европе на више од 80 одсто ЕУ просјека, што данас чини Пољску једном од најбрже растућих економија Европе, са снажним индустријским сектором, ниском незапосленошћу и пуном интеграцијом у европске ланце снабдијевања.
Студије јасно показују да је управо комбинација приступа међународним обвезничким тржиштима и прилив страних директних инвестиција била главни мотор тог раста.
КАД ЛОНДОН ПРИХВАТИ НАШЕ ОБВЕЗНИЦЕ ЗНАЧИ ДА СУ СТРАНИ ИНВЕСТИТОРИ ЗАКЉУЧИЛИ ДА ЈЕ СРПСКА ДОБРО МЈЕСТО ЗА ИНВЕСТИЦИЈЕ
Република Српска је сада кренула истим путем, па је успјешан пласман на Лондонској берзи није само финансијски корак, већ отворена врата за исти такав економски преокрет.
Кад Лондон прихвати наше обвезнице, то значи да су страни инвеститори прочитали наше билансе, процијенили ризик и дошли до закључка да је Република Српска добро мјесто за инвестиције. А бројке то и потврђују.
Према званичним подацима Министарства финансија Републике Српске, укупан дуг Српске на крају 2024. године износио је 3,42 милијарде евра, односно свега 38,9 одсто БДП-а. То је далеко испод глобалног просјека, који је одавно премашио 90, па чак и 100 одсто у многим земљама.
Република Српска има законска ограничења која налажу да укупан дуг не смије прелазити 60 одсто БДП-а, а буџетски дефицит три одсто БДП-а, што представља гаранцију фискалне одговорности.
Агнеција "Ес енд Пи глобал рејтингс" /С&П Глобал Ратингс/ је 6. фебруара ове године потврдила рејтинг "Б", истичући да је Република Српска захваљујући побољшаном приступу домаћем и међународном тржишту капитала у бољој позицији да рефинансира обавезе које јој доспијевају 2026. године.
Пројекције показују да ће се порески подржани дуг постепено смањивати, уз солидан економски раст од око 2,8 одсто годишње у периоду 2026–2028.
Каматна стопа од 6,25 одсто на први поглед може дјеловати високо, али када се стави у реалан контекст, слика је сасвим другачија. Република Српска има рејтинг "Б", што значи да инвеститори траже премију за ризик.
У таквим условима, 6,25 одсто није прескупо – посебно јер је тражња била готово двоструко већа од понуђеног износа. То је цијена кредибилитета коју плаћају све земље са сличним ризиком.
Када "Ес енд Пи глобал рејтингс" /С&П Глобал Ратингс/ потврђује рејтинг "Б" са негативним изгледима, многи одмах траже кривца у Републици Српској, заборављајући кључног актера који је највише допринио оваквој ситуацији – Канцеларији високог представника /ОХР/.
Индекс Свјетске банке "Политичка стабилност и одсуство насиља/тероризма" драстично је падао управо у периодима најагресивнијих интервенција ОХР-а. Иако то није једини фактор, јасна негативна корелација показује да стране интервенције често доносе супротан ефекат од онога што се жели – мање стабилности, мање повјерења инвеститора и тежи приступ јефтинијем капиталу.
Република Српска зато плаћа вишу камату, не због фискалне неодговорности, него јер се у дејтонском оквиру и даље води борба за суверенитет и нормално функционисање институција.
Из тог разлога пласман на Лондонској берзи није само финансијски успјех, већ и политички и економски доказ да се Република Српска успјела изборити са негативним интервенционизмом ОХР-а и да је постала видљива на глобалном тржишту капитала.
Кад једном дођу први озбиљни фондови, банке и компаније, за њима ће кренути и други, што је ланчана реакција која доноси нове фабрике, нове технологије и нова тржишта за производе из Српске.
Поред тога Република Српска има и стабилну конвертибилну марку везану за евро, контролисану инфлацију и ликвидан банкарски сектор. Као дио ширег БиХ оквира ужива и повољне споразуме о слободној трговини са ЕУ, ЕФТА, ЦЕФТА и Турском – што у будућности може да отвори врата нашим производима и додатно привуче инвестиције. Све то, уз добро структурисан буџетски процес и чврсту контролу расхода, чини Српску атрактивну за стране директне инвестиције.
Република Српска је данас у одличној позицији да се економски развије брже него икад. Ово је најбољи могући сигнал младима, привредницима и свима који воле ову земљу – да вриједи остати, улагати и вјеровати у будућност Републике Српске, јер је и Лондон показао да вриједи.