X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
22/06/2012 |  20:54 | Аутор: РТС

Хрватска - Дан антифашистичке борбе

Државном свечаношћу у шуми Брезовица код Сиска у Хрватској обиљежен Дан антифашистике борбе. Хрватска је до љета 1941. била једина земља у Европи у којој су људи масовно убијани, у којој је режим НДХ масовно ликвидирао Србе и Јевреје, рекао хрватски премијер Зоран Милановић.
На скупу у шуми Брезовица код Сиска Хрватска је обиљежила 71. годишњицу оснивања прве партизанске формације, Дан антифашистичке борбе. Том приликом премијер Зоран Милановић осврнуо се на "губитнички режим НДХ-а", предсједник Иво Јосиповић упоредио партизане са "бранитељима", док је предсједник СНВ-а Милорад Пуповац поручио да су за Србе у Хрватској "једнако далеке" идеје усташтва и четништва. Хрватска је до лета 1941. била једина земља у Европи у којој су људи масовно убијани, у којој је режим Независне државе Хрватске масовно ликвидирао Србе и Јевреје, истакао је хрватски премијер Зоран Милановић. "Режим који је био овдје од 1941. до 1945. године је губитнички режим, они су се опредијелили за зло, они су и прије напада Њемачке на СССР већ масовно убијали Србе и Јевреје. По томе је Хрватска била посебна, тога није било ни у једној држави", рекао је Милановић. Милановић је рекао и да су становници Хрватске "више него било ко учествовали у отпору нацизму и фашизму" и ушли у "братски савез Хрвата и Срба из нужде, невоље и очаја". "Заједнички мотиви том братству били су отпор злу и оном што је негирало право на постојање, право на живот", додао је премијер Хрватске. Дан оснивања Првог сисачког партизанског одреда, 22. јун, у Хрватској је од 1990. године практично замијенио некадашњи празник посвећен антифашизму, 27. јул - Дан устанка. Јосиповић: Антифашизам је хрватско насљеђе По ријечима предсједника Хрватске Иве Јосиповића, 22. јун 1941. један је од најважнијих дана у хрватској историји, а антифашизам је хрватско насљеђе и дио националног идентитета - иако се не смије занемарити ни "оно лоше у догађајима 1940-их година". "Оно што су 1941. године били људи који су основали први партизански одред, то су 90-их година били наши браниоци", додао је Јосиповић. Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац нагласио је да Хрвати и Срби у Хрватској дијеле заједничку тековину антифашистичке борбе и да "братство Хрвата и Срба из тог периода може бити узор на ширим европским и свјетским просторима". Пуповац је истакао да су Србима у Хрватској једнако далеко усташка идеја која је кренула у геноцид над Србима и формирала законе и државне инструменте како би те намјере остварила, као и идеја оних који су у четништву и четничком покрету видјели средство заштите Срба, "било овдје, било негдје другдје". "Ми Срби у Хрватској у 20. вијеку имамо једну једину баштину, то је ова антифашистичка, партизанска баштина", подвукао је Пуповац. За Сисачки партизански одред тврди се да је прва антифашистичка формација у Европи. Годишњица оснивања тог одреда од стране седамдесетак комуниста који су избјегли хапшења након напада Њемачке на СССР, од 1990. је као празник замијенила дотадашњи Дан устанка, 27. јул, кад је народ Лике и Босанске Крајине, највећим дијелом Срби, након масовних покоља устао против Талијана и усташа, ослободивши мјеста Срб и Дрвар и створивши у наредним данима велику слободну територију. Осим неколико диверзија на пругама код Сиска и окршаја са патролама усташа и жандара, веће борбе тај одред који је дјеловао у крајевима насељеним Хрватима није имао, а нису му се ни прикључивали нови борци. Због тога је након два мјесеца прешао на територију Баније коју су у међувремену ослободили партизани, највећим дијелом Срби, које је водио Васиљ Гаћеша.